Viminacium

често исписаним причама из живота локалног становништва представљају вредно
нематеријално наслеђе подручја.
5.2.4 Досадашњи приступи заштити и презентацији индустријског наслеђа
Индустријска археологија је суббдисциплина археологије настала под утицајем
археологије предела средином XX века, обухвата проучавање физичких остатака
индустријских грађевина, али и бројна документа, анализу имена места на којима
је развијана индустрија и др., а остаци који се проучавају углавном потичу из
периода индустријске револуције, која је утицала на све облике живота на Земљи,
у позитивном, али и негативном смислу. 488 Међутим, развојем дисциплине, она
обухвата све више тема, па се данас може рећи да је индустријска археологија
„интердисциплинаран метод проучавања свих сведочанстава, материјалних и
нематеријалних докумената, артефаката, стратиграфије и објеката, људских
насеља и природних и урбаних пејзажа створених ради, или деловањем,
идустријских процеса.“ 489 Тако она истражује историјски период од почетака
индустријске револуције током XVIII века до данас, али укључује и њене
преиндутријске и протоиндустријске корене, као и проучавање рада и техника
рада кроз историју технологије. 490
Индустријско наслеђе пружа доказе о активностима које су имале (и још
имају) дубоке историјске последице на друштво, носи друштвену вредност, јер
сведочи о животима обичних људи, а има и технолошку и научну вредност у
историји производње, инжењерства и изградње, као и естетску вредност
архитектуре, или планирања. 491 Већина расправа везаних за индустријско наслеђе
се односи на физичке остатке, иако концепт индустријског наслеђа укључује и
активности, односе, значења и вредности везане за место и индустријску праксу, а
488 Рифат Куленовић, Индустријско наслеђе Београда (Београд: Музеј науке и технике, 2010), 10-
11.
489 исто, 12.
490 исто, 12-13
491 Mirna Ratkajec, „Zaštita industrijske baštine na primjeru Tvornice strojeva i ljevaonice metala Braća
Ševčik“, Godišnjak Hrvatskog restauratorskog zavoda 5/2014(2014):253.
401