Viminacium

коњаници протумачени као њена браћа. 181 Представа на мермерном фрагменту
римске стеле уграђеном у зид манастира Нимник, датоване у другу половину II
века и прву половину III века, 182 такође је протумачена као Медуза, али је народ у
њеном приказу препознао девојчицу Николину. 183
Аутор Мајкл Гринхал (Michael Greenhalgh) у оквиру класификације
сполија у историји архитектуре као једну од категорија наводи управо употребу
камених елемената са одређеним представама које се уобичајено користе. Он
пише да је овај начин упoтребе сполија један од ретких којима можемо наћи
разлог, односно сврху. Овакав камен је увек видљив и оваква употреба је, према
њему, углавном апотропејска. 184 Тако је једно паганско митско биће као што је
Медуза прихваћено у хришћанском свету захваљујући народној традицији, и оно
сада у стишким манастирима представља тријумф правде и кажњавање
криваца. 185
На већ поменутом надгробном споменику под именом „Повратак Алкесте“
уграђеном у зид Смедеревске тврђаве налази се тимпанон са медузом у средини и
хипокампима са стране. 186 Никола Вулић, Ф. Ладек и Антон фон Премерштајн су
у извештају 1900. године о уграђеним споменицима у Смедеревску тврђаву рекли
да је управо овај најрепрезентативнији од свих, али поставили и интересантну
тезу да су мотиви из мита о Алкести били омиљени као декорација на надгробним
181 Bebina Milovanović, Jelena Anđelković Grašar, “Female Power That Protects: Examples of the
Apotropaic and Decorative Functions of the Medusa in Roman Visual Culture from the Territory of the
Central Balkans“, Старинар LXII(2017):176-177.
182 Драгана Спасић, „Светиња манастира Нимника – од легенде до мита“, Гласник Српског
археолошког друштва 14(1998): 317.
183 Bebina Milovanović, Jelena Anđelković Grašar, “Female Power That Protects: Examples of the
Apotropaic and Decorative Functions of the Medusa in Roman Visual Culture from the Territory of the
Central Balkans“, Старинар LXII(2017):176-177.
184 Michael Greenhalgh, “Spolia: A Definition in Ruins“, u Reuse Value: Spolia and Appropriation in Art
and Architecture from Constantine to Sherrie Levine, ur. R. Brilliant, D. Kinney (London and Burlington:
Ashgate Publishing, 2011), 86.
185 Bebina Milovanović, Jelena Anđelković Grašar, “Female Power That Protects: Examples of the
Apotropaic and Decorative Functions of the Medusa in Roman Visual Culture from the Territory of the
Central Balkans“, Старинар LXII(2017): 177. Нешто слично се десило са култом дрвећа, односно
записа, који је црква прихватила, преобраћујући његове паганске елементе у хришћанске. Такође,
постоји велики број примера уграђивања античких споменика у каснија здања, где затим постају
носиоци новог култа, а један од њих су и рељефи нађени код врела Глава Панега у Бугарској, које
народ поштује као иконе Светог Ђорђа, а у ствари представљају „Трачког коњаника“ (Драгана
Спасић, „Светиња манастира Нимника – од легенде до мита“, Гласник Српског археолошког
друштва 14(1998): 323).
186 Sanja Pilipović, „Un gruppo di stele funerarie provenienti da Viminacium (Moesia Superiore)“,
Classica et Christiana 6/2(2011): 598.
255