You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
забележене и у Рударским новинама, у извештају из Костолца под насловом<br />
„Више смо зарађивали и поштеније су нас плаћали пре рата.“ 498<br />
Припадност Ђорђа Вајферта и Сретена Стојковића истим интелектуалним<br />
круговима 499 с једне стране, и однос према индустријском наслеђу Костолца и<br />
Вајферту као богатом индустријалцу у периоду након Другог светског рата са<br />
друге стране, су вероватно и довели до овакве разлике у приказима насеља.<br />
Истина је вероватно била негде између, иако је забелешка о костолачком руднику<br />
из путописа Феликса Каница слична оној коју је дао Стојковић. Наиме, Каниц је<br />
написао да је Фрања Шистек, „директор Вајфертовог рудника“, „неуморан у<br />
старању за добро својих радника“,да „рудник у целини оставља добар утисак“ и<br />
да је силазивши у окно видео да је „подргађивање управо узорно“, описујући<br />
управну зграду, десет других зграда за рударе и копаче, депое за угаљ, сопствену<br />
месарницу и продавнице животних намирница, из којих запослени чиновници и<br />
радници са својим породицама подмирују своје потребе, „добијајући сву робу по<br />
цени коштања“. 500 Може се поставити и питање како су одређене информације<br />
напред наведени аутори добили и да ли су уопште били довољно стручни да<br />
оцене техничке услове у руднику. У прилог причи да су услови за рад у руднику<br />
могли бити и лоши говори и она да су 1899. године власти у Београду ангажовале<br />
саксонског рударског стручњака Оскара Билхарца да прегледа све руднике у<br />
Србији и да мишљење. Он је након прегледа наложио затварање више од 80%<br />
рудника, јер нису одговарали тадашњим европским стандардима. 501 Међутим,<br />
„Србија није била спремна на овај потез“, па је Билхарцов извештај само<br />
делимично објављен. 502<br />
За фабрику стакла, подигнуту у селу Костолац 1906. године, Драган<br />
Фелдић пише да није случајно што је она изграђена баш у Костолцу. 503<br />
498 Живорад Станисављевић, Михајло Славковић, Радомир Ропкић, „Уз друга је друг“. У Здружено<br />
електропривредно предузеће Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970.,<br />
уредник Саша Марковић. Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година<br />
термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971, 142.<br />
499<br />
Архив Југославије, Biblioteka informativnih sredstava.Inventar sumarno analitički. АЈ-100:<br />
Masonske lože u Jugoslaviji 1919-1940 (1872-1958). Obrađivači Vasilije Kosić i Miloš Marić<br />
500 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига<br />
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 190.<br />
501 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО<br />
Костолац, 2010), 49.<br />
502 исто<br />
503 Драган Фелдић, „Фабрика стакла у Костолцу“. Viminacivm, 4-5(1990): 223.<br />
165
Change language