Viminacium

технике грађења и зидања, и климатским приликама, па је ово неимарство
„продукт онога што природа пружа“, производ начина на који живи човек „чија је
тежња да од простијих облика створи савршенији“, прилагођавајући га својој
намени, а његова вредност лежи у тежњи да се на једноставан и штедљив начин
удовољи функцијама које живот тражи. 478 За села у непосредном окружењу
античког Виминацијума, односно села Стари Костолац и Дрмно, отежавајућу
околност чини то што индустрија експлоатације угља у непосредној близини
непрестано мења облике њихових атара, тако да неки до тада за становнике важни
предели нестају, а они који остају губе своје, у историјском и социјалном смислу,
неодвојиве сегменте. Иако под претходном заштитом, многобројне сеоске куће у
Дрмну и Костолцу су претрпеле измене у конструкцији, фасади и унутрашњем
распореду, а то се посебно односи на оне које се и данас користе. С друге стране,
оне које су запустеле, често су урушене.
Малобројне преостале грађевине народног градитељства из најстаријег
периода, на читавом подручју Града Пожаревца су углавном пусте и у веома
лошем стању. 479 Једина заштита овог наслеђа је учињена оснивањем Етно-парка
на Тулби о коме је раније писано. Обиласком грађевина народног неимарства у
селима Костолац и Дрмно, а које су на листи културних добара под претходном
заштитом, може се приметити да су оне које су задржале своје изворне
карактеристике управо оне најстарије и напуштене грађевине, док су оне које и
даље представљају живи део неког домаћинства више или мање измењене.
Напуштене грађевине се примереном заштитом могу предати заједници која им
може дати нове намене везане за друштвени живот села. Међутим, за оне који се и
даље користе од стране власника, а за које се захтева испуњавање прописаних
мера заштите, морају се обезбедити средства за одржавање и стимулисати њихово
даље одржавање. 480
Сеоски центри нам откривају друштвене, економске и градитељске
могућности села одређеног доба, временом су се садржаји у једном сеоском
центру допуњавали, мењали су се правци путева, измештале зграде, смањивала
478 Новак Јоцовић (Новак Јоцовић, „Заштита непокретних културних добара Подунавског региона
– Остварења и тежње 1972 – 1997“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић
(Смедерево: Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 31-33.
479 исто, 31.
480 исто, 31-33
399