Viminacium

Концепт идеалне реконструкције и реплике - Џозеф Адисон (Joseph
Addison, 1672-1719) је почетком XVIII века писао о „задовољству маште“
насталом из процеса у нашем уму, током кога се пореде идеје потекле из
оригиналних објеката из природе са идејама које примамо из скулптура, слика,
прича или звукова који ове објекте представљају. 215 Александар Жерар (Alexаnder
Gerard, 1728-1795), шкотски филозоф, је половином XVIII века писао да је
„сличност веома моћан принцип асоцијације која повећава наше задовољство“,
али и да копије добијају свој „шарм“ не само због тачности имитације, већ и због
„изврсности“ дела које представљају. 216 Према савременом теоретичару Виму
Денслагену, „реплике су увек имале право да постоје,“ копија представља „омаж
оригиналу“, а процес копирања „чин комеморације,“ а иако никада нисмо видети
оригиналне предмете на основу којих су настала каснија дела, довољно је да смо
се срели са њима сличним или аналогним, јер путем маште прихватамо њихове
идеје, развијамо их и слажемо у ред, увек на наш сопствени начин. 217
Реплика је метода факсимилске реконструкције када се из музеолошких,
образовних или некад и заштитних разлога копирају изворна градитељска и
уметничка дела и постављају на другом месту. 218 Да изградња реплике може
представљати прихватљив облик конзервације културног наслеђа, говори и
пример пећине Ласко у Француској. Овде је због пропадања праисторијског
сликарства, а услед превеликог броја посетилаца, пећина затворена осам година
након отварања и никад више није отворена, али је у близини изграђена њена
реплика која привлачи једнако велики број посетилаца и на тај начин ово
културно наслеђе и даље презентује, али и потпуно штити. 219
215 Wim Denslagen, Romantic Modernism: Nostalgia In the World of Conservation (Amsterdam:
Amsterdam University Press, 2009), 167.
gen 2009, 167
216 isto.
217 isto.
218 Tomislav Marasović, Aktivni pristup graditeljskom nasljeđu (Split: Sveučilište u Splitu - Filozofski
fakultet u Zadru - OOUR Prirodno-matematičkih znanosti i studija odgojnih područja u Splitu, Društvo
konzervatora Hrvatske – Zagreb, Arhitektonski fakultet Sveučilišta – Zagreb - Postdiplomski studij
graditeljskog nasljeđa u Splitu, 1985). 161-162.
219 Овде је око 2.000 праисторијских слика било доступно посетиоцима од периода након Другог
светског рата, али су се трагови пропадања појавили већ од 1955. године, услед велике
концентрације угљен диоксида емитованог од стране посетилаца. У 1963. години пећина је
затворена због рестаурације сликарства која је трајала десет година, и која је показала да пећина
убудуће мора бити недоступна за посетиоце. Зато је 1983. године услед великог интересовања
изграђена реплика дела пећине, позната као Ласко II, и отворена за публику у оближњем селу. У
328