Viminacium

времена Анастасија I (Flavius Anastasius), а након потписивања мира између
Византије и Острогота 510. године, иако је Прокопије везује за Јустинијана. 56
Као што је већ раније наведено, дуго се сматрало да је рановизантијски
Виминацијум формиран на ивици Сопотске греде, на локалитету „Мали Град“.
Међутим, последња истраживања су показала одсуство слојева из VI века на том
простору, па је за одређивање места рановизантијског Виминацијума постао
интересантан један други локалитет, локалитет „Светиња“, који Немања Мрђић
предлаже као једну могућих локација, као и Костолачко острво. 57 За место
рановизантијског утврђења, исти локалитет - између старих корита реке Млаве и
Дунавца, предлаже и Вујадин Иванишевић. 58
Напуштање античких грађевина, вероватно резиденцијалног карактера, на
„Светињи“, одређено је у 380. годину и време готске инвазије, а пронађена гареж
вероватно је доказ уништења Виминацијума у овом периоду. 59 „Светиња“ је
касније постао брањени простор на који се повлачила и на коме се задржавала
популација. 60 Овде су истражени остаци бедема и кула из VI века, али и насеље
федерата, о чијем присуству сведоче и истражене некрополе Виминацијума које
су датоване и време Јустинијана, али и оне из каснијег периода, до краја VII века.
Осим у одбрани границе, они су се бавили и другим делатностима, као што је
трговина. 61 На овом месту, односно између Дунавца и старог корита реке Млаве,
налази се и локалитет означен топонимом „Островац“ 62 , а у историјским изворима
56 isto.
57 Немања Мрђић, „Топографија и урбанизација Виминацијума“ (Магистарска теза, Филозофски
факултет Универзитета у Београду, 2009), 30-31.
58 Vujadin Ivanišević, “Late Antique Cities and Their Environment in Northern Illyricum”, u Hinter den
Mauern und auf dem offenen Land – Leben im Byzantinischen Reich, ur. Falko Daim, Jorg Drauschke
(Maintz: Verlag des Römisch Germanischen Zentralmuseums, 2016), 90.
59
Марко Поповић, „Светиња, нови подаци о рановизантијском Виминацијуму“, Старинар
XXXVIII (1988): 1, 5.
60 Вујадин Иванишевић, „Каталог новца са локалитета Светиња у Костолцу“, Старинар, н.с.,
књига XXXVIII/1987(1988): 59.
61 Vujadin Ivanišević, “Late Antique Cities and Their Environment in Northern Illyricum”, u Hinter den
Mauern und auf dem offenen Land – Leben im Byzantinischen Reich, ur. Falko Daim, Jorg Drauschke
(Maintz: Verlag des Römisch Germanischen Zentralmuseums, 2016), 92. Иначе, локалитет је датован у
широк временски распон, односно у период од II до XIII века, а турски и пољски налази из XVI и
XVIII века сведоче и о задржавању ових народа на њему (Вујадин Иванишевић, „Каталог новца са
локалитета Светиња у Костолцу“, Старинар, н.с., књига XXXVIII/1987(1988): 59).
62 Немања Мрђић, „Топографија и урбанизација Виминацијума“ (Магистарска теза, Филозофски
факултет Универзитета у Београду, 2009), 30; Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска
грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 72.
228