Viminacium

збирка, коју је поклонио г. Вајферт Универзитету, садржи велики број нађеног
новца у Костолцу и околини“, писали су Милутин В. Миленковић и Живојин
Протић 1936. године. 274 Све је прекинуто погибијом капетана Тодића 1928.
године, а затим и смрћу Ђорђа Вајферта 1937. године, па су након Другог
светског рата споменици пренети у пожаревачки музеј, а своје збирке новца,
накита и саркофага Тодић и Вајферт су оставили Народном музеју у Пожаревцу,
Народном музеју у Београду и Народном музеју у Панчеву. 275
Фрања Шистек је као инжењер радио у Вајфертовом руднику, али се
трудио и да „спасе за науку античке предмете које сељани налазе на својим
имањима“, писао је Феликс Каниц. 276 Осим тога, у пролеће 1901. године је у
Београду отворена изложба аматерских фотографија у Краљевини Србији у сали
„Грађанске касине“. На изложби коју је отворио Михајло Валтровић било је
изложено око хиљаду фотографија које је израдило тридесет пет аутора, међу
којима је био и Бранислав Нушић, али и Фрања Шистек. Он је представио
тридесет шест радова, који су настали углавном у источној Србији, а међу њима је
велики број снимио у руднику и радничкој колонији у Костолцу, његовој околини
и Виминацијуму, о чему говоре фотографије под именима „Циганија из села
Дрмна“ и „Саркофаг из села Дрмна“, као и „Развалине Рама“. 277
Феликс Хофман је као и Фрања Шистек дошао као инжењер на рад у
Србију, и учествовао у геолошким истраживањима костолачког рудника, али је и
сарађивао на неки начин у археолошким истраживањима. Наиме, када је Хофман
радио као рударски инжењер у Министарству народне привреде, Михаило
Валтровић му је дао фрагмент римског олова са натписима, а он му је даље
протумачио порекло материјала, с обзиром на велико искуство у рудницима
Србије. 278
274 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 43.
275 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015),14.
276 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 190.
277 Драган Фелдић, Фотографија у Пожаревцу и околини (Пожаревац: Фото кино клуб Пожаревац,
2009).77. Извештај са отварања изложбе и говор Михаила Валтровића видети у: Mихаило
Валтровић, „О фотографији (говор којим је отворена прва аматерска фотографска изложба 20. маја
1901)“, Нова искра 6(1901): 166-169.
278 Mихаило Валтровић, „Римско олово са жиговима. Старинар, 3/2(1886):71-72.
274