Viminacium

турски господари у напуштена насеља. Неки од њих су се селили из пограничних
области према Угарској у равнице Браничева, а не у пограничне области. Тако их
је у Лучици било само у три села 1476. године, док су у Ресави забележени у чак
тридесет села, а у Пеку их није било. У Смедеревски санџак су се иначе населили
из области Сјенице, Требиња, Никшића, а највише њих из Старог Влаха и
Подриња. 685
Миграциона кретања у последњој четвртини XV века су обухватала и
она у време планске популационе политике краља Матије Корвина, када је више
десетина хиљада становника из северне Србије пресељено у угарске крајеве током
похода 1480-1481. године, док појединачне сеобе нису ни престајале током друге
половине XV и првих деценија XVI века. 686 Померање границе Османског
царства према северозападу 1521. године, променило је и статус влаха. Смањила
се потреба за војницима, па су их користили за насељавање пустих места и
обраду земље. До званичног укидања влашког статуса у санџацима долази 1536.
године. Власи крећу ка новим крајиштима, ка Славонији, а они који су остали
прихватају статус раје и њене обавезе. 687
Парохија манастира Рукумије, односно територије села Костолац, Дрмно,
Кличевац и Речица, је по подацима „тефтера митрополитског таксила” из 1734.
године била чисто српска, баш као и Пожаревачка парохија. 688 И поред
интензивног насељавања Влаха у источну Србију у XVIII веку, у Стиг ова струја
није продрла. Ово се објашњава тиме што је њихова пољопривреда била
оријентисана на сточарство, а не на земљорадњу. Преци данашњег стишког
становништва су досељени из Тимочке крајине, Црноречке котлине, Мораве,
Старе Србије и Баната. Банатска струја представља повратнике, односно оне који
су се под Турцима иселили преко Дунава. Досељавања се завршавају око
половине XIX века када се становништво углавном повећава рађањем. 689
Што се тиче данашњег броја Влаха на територији Града Пожаревца, према
последњем попису, њихов проценат је занемарљив, испод 1% и скоро сви грађани
685 исто, 46-49.
686 исто, 50.
687 исто, 62-63.
688
Небојша Ђокић, Оливера Думић, „Етнички састав становништва на простору данашње
Браничевске епархије у XVIII веку“, Браничевски гласник 7(2010): 120, 122.
689 исто, 91.
200