Viminacium

других нахија, а његова посебност се види и током мировних преговора између
султана и угарског краља из 1503. и 1519. године, када се наводи „terra
Branichewa“, односно „Branyczew cum omnibus districtibus, confinibus terrisque
insimul“. 110
Браничевски тефтер из 1467. године, најстарији је сачувани
административни попис једног северног дела некадашње српске деспотовине, а уз
катастарски попис области Бранковића из 1455. године, представља најважнији
турски извор за историју српских земаља под турском влашћу овог периода,
односно поименични попис који је турска администрација вршила ради
евидентирања пореских обавеза становништва. 111 Турци су приликом
организовања власти у тек освојеним земљама „поштовали природно, географско,
политичко и историјско јединство запоседнутог простора,“ задржавајући затечене
називе за већину насеља и локалитета и углавном не мењајући затечену
територијалну поделу, 112 што је разлог да поменути тефтер посматрамо као важан
документ за проучавање насеља српске средњовековне државе пре турског
освајања.
За даље истраживање је важна нахија Лучица у којој се налазио шири
простор античког Виминацијума. На основу података из Браничевског тефтера, у
Браничеву је у седмој деценији XV века приближно било од 37,000 до 42,000
становника у 308 насеља. 113 Лучица је била највећа нахија са 15,000 – 17,000
становника и деведесет пет насељених места, са истоименим селом Лучица
(деведесет четири куће) као највећим, али је већина насељених места била мала,
са бројем кућа испод педесет. 114 Преко педесет домова, осим Лучице, имала су
још села Кисељево, Долње Црниће, Браничево (село које је вероватно лежало на
обали Дунава у близини данашњег градског насеља Костолац, односно које је
било некадашње подграђе истоименог средњовековног града), Костолац, Петка,
110 Ема Миљковић, Александар Крстић, Браничево у XV веку. Историјско-географска студија
(Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2007), 14.
111 Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine
(Beograd: Istorijski institut, 1987), 1-2
112 isto, 7-9.
113 isto, 12
114 isto, 9, 12.
32