Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
агрокомплекс, производња грађевинских материјала, експлоатација песка и<br />
шљунка, металопрерађивачка делатност, производња намештаја, конфекције,<br />
обуће и др., док је Костолац значајан монофункционални енергетско-рударскоиндустријски<br />
центар са развијеном производњом угља и електричне енергије,<br />
погонима металског комплекса ипредузећима за рекултивацију и озелењавање, уз<br />
заостајање других делатности. 264<br />
Према Стратегији одрживог развоја Града Пожаревца 2017-2022. године<br />
лигнит представља најважнији енергетски потенцијал Републике Србије и имаће<br />
доминантну улогу у њеној енергетици у дугорочном периоду. 265 Производња<br />
енергије у термоелектранама у Костолцу, од 6.753 GWh, је важан чинилац<br />
укупног електроенергетског система Србије, односно чини 27% производње<br />
свих термоелектрана тј. 18,5% производње свих електро-енергетских капацитета у<br />
Србији (термоелектране и хидроелектране). 266 Компромисна решења у односима<br />
са другим делатностима, међу којима је и очување културно – историјског наслеђа<br />
простора, су у овом случају једина могућа. 267 На простору Виминацијума они<br />
представљају улагање рударско-енергетског сектора у истраживање, измештање и<br />
презентацију угрожених грађевина у склопу археолошког парка. 268<br />
Костолачки угљени басен са својим површинским коповима и<br />
термоелектранама захвата површину од око 145 km², а подељен је на више<br />
лежишта. 269 У границама лежишта „Дрмно“, а ван данашњег експлоатационог<br />
подручја, налази се неколико насеља – градско насеље Костолац, и села Костолац,<br />
Дрмно, Кличевац (део), Ћириковац, Кленовник, Брадарац и Маљуревац. 270 У делу<br />
басена при ушћу Велике Мораве у Дунав су извршени претходни истражни<br />
радови и процењено је да би експлоатација могла да почне око 2022. године (у<br />
зони овог лежишта се налазе сеоска насеља Дубравица, Острово и Батовац),<br />
264 исто, 38-39.<br />
265 Стратегија одрживог развоја Града Пожаревца 2017-2022. године (Пожаревац: Град<br />
Пожаревац, 2017), 15.<br />
266 ЕПС, Технички годишњак. Београд: ЕПС, 2016.<br />
http://www.eps.rs/SiteAssets/Lists/Sitemap/EditForm/izvestajioposlovanju/tehnickiizvestaji/TEH_Godisn<br />
jak2016_web_.pdf<br />
267 Marija Maksin i dr. Održivi razvoj turizma u Evropskoj uniji i Srbiji (Beograd: Institut za arhitekturu i<br />
urbanizam Srbije, 2011), 343.<br />
268 isto, 345.<br />
269 ИАУС, Просторни план подручја Града Пожаревца, Књига 1.Стратешки документ (Београд:<br />
ИАУС, 2012), 13.<br />
270 исто, 174.<br />
57
Change language