Viminacium

која је преко Виминацијума настављала јужно, повезујући га са остатком
провинције, а од које се код Ниша одвајала траса ка Босфору. 31
У 2003. години, у атару села Речица, на 9 km удаљености од логора
Виминацијума, а око 5,5 km од античког логора Ледерата, детектован је низ
античких локалитета, што је довело до закључка да је овај потес био густо
насељен. Локалитети су били концентрисани углавном са десне стране пута, на
падинама и висоравнима, тј. у плодном залеђу Дунавца. 32
„Кличевачко брдо“ је у античко доба било испресецано бројним изорима,
благо заталасаних падина, плодног земљиштa, сa шумама, пашњацима и
изворима, меког лесног тла, погодно за винову лозу, близу главних путева. Такав
предео је могао бити место за привредне, али и луксузне грађевине, оне за одмор
и рекреацију богатих виминацијумских грађана. 33 Oд 2003. године на ширем
простору источно од града је пронађен велики број вила, као и једно приградско
насеље, о чему је раније писано.
Међутим, било је потребно много више од тога да би се у стишкој равници
крај Дунава развило и велико градско насеље Виминацијума, а управо је римска
цивилизација са својом развијеном технологијом водоснабдевања и одводњавања
била она која је у томе могла и да успе, па је на овом месту настао овај велики
град. Технологија је касније замрла на овом простору и условила народ да своја
насеља поново гради уз изворе и уз саме реке. То је било случај и са народима пре
римских освајања. Вероватно је због тога и домородачко становништво имало
своје насеље поред реке, односно у кључу Млаве, на локалитету „Селиште“.
О водоснабдевању града сведоче истражени аквадукти и припадајуће
грађевине овог система. Међутим, они су водом снабдевали јавне грађевине и
богате градске куће, и вероватно само неке од грађевина колективног становања,
инсула. У самом граду је Милоје Васић истражио и два бунара. Један од њих је
припадао најстаријој фази насеља од плетера, а други припада вероватно првој
31 Ilija Danković, „Route of the Eastern Road of Viminacium“, u Limes XXII - Proceedings of the 22nd
International Congress of Roman Frontier Studies Ruse, Bulgaria, September 2012 (Bulletin of the
National Archaeological Institute XLII, 2015), ur. L. Vagalinski, N. Sharankov (Sofia: National
Archaeological Institute 2015), 557
32 Драгана Спасић-Ђурић, „Прилог проучавању камених саркофага на територији Виминацијума“,
Гласник Српског археолошког друштва 21(2005): 231.
33 исто, 234-236. Видети и у: Olivera Ilić, “Poljoprivredna proizvodnja u rimskim provincijama na tlu
Srbije od I do polovine V veka”(Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu,
2012), 14-15.
222