Viminacium

Коста сазидао Костолац, а други по имену Константин, Цариград
(Константинопољ). 649
За назив села Дрмно се претпоставља да је патроним од имена Дрман, како
се звао један од двојице великаша које је краљ Драгутин поразио у Браничеву
крајем XIII века. 650 Током XIII века у Европу су продрли Монголи, што је
изазвало и миграције Кумана, номадског народа турске групе. Од краја XIII века,
нема нових података о куманском присуству, али су иза њих остали трагови у
топонимији (село Куманија у Мачви, село Кумане на територији Великог
Градишта, а за село Дрмно код Костолца се претпоставља да је названо по
поменутом великашу, иначе припаднику куманског народа - Дрману). 651
Назив села Кличевац, према предању, потиче од речи кључевац, што
показује његов положај у кривини реке – кључу. 652 Село Речица је по предању
раније било испод брда Душник у које се често, према казивању мештана, бежало
за време Турака, а касније се спустило на обале Дунавца. По мештанима, име је
добило по некој реци која је протицала кроз село. 653
У селу Костолац забележен је микротопоним „Беглук“, за водоплавне
њиве поред Млаве. Овуда је по једној легенди „бегала“ аждаја, коју је јурио Ђурађ
Бранковић, а према другој је овај потес био власништво неког бега. „Браничевац“
је падина јужно од села на падини Сопотске греде где су површински
евидентирани остаци из античког и средњовековног периода. У „Бурдељу“ су по
причама живели Роми у полуукопаним колибама – бурдељима, а овде су
откривена римска некропола и вила. „Велики град“ је брдо које чини целину са
„Малим градом“, а овде се налазе два утврђења раздвојена ровом, која
649 Владислав Поповић, „Увод у топографију Виминацијума“, Старинар XVIII/1967 (1967): 32.
650 Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 74.
651 Александар Узелац, „Браничево и околне земље пре и послемонголске инвазије (1241–1242)“, у
Браничево у историји Србије: зборник радова са Међународног научног скупа, број III, свеска 6,
ур.Д. Алексић, (Пожаревац - Београд: Историјски архив Пожаревац – Институт за новију историју
Србије, Београд, 2008), 161-162, 173. Кумани су били присутни и раније, на територији јужно до
Дунава, од краја XI века, где су учествовали у ратовима и биткама заједно са Бугарима. Бројни
истраживачи Друго бугарско царство посматрају као бугарско-куманску творевину. На простору
Браничева, као и на просторима целог Подунавља, које је услед честих борби важило за пусту и
ретко насељену земљу у периоду од XI до XIII века, ови степски народи су се мешали са
овдашњим седелачким, асимиловали се и пролазили кроз процесе акултурације. Идентичног
порекла имену села Дрмно је име села Дърманци и насеља Куделин у северозападној Бугарској, од
којих се друго налази надомак данашње српско-бугарске границе (исто, 161-162, 173)
652 Даница Ђокић, Драган Јацановић, „Топографска грађа Стига“, Viminacivm 7 (1992): 66.
653 исто, 64.
192