Viminacium

када је према неким изворима одведено и у околину Цариграда насељено око
50.000 становника Србије, уз владање глади и епидемије куге. Ратне операције у
Подунављу наредних година и коначанпад највећег дела северне Србије,
укључујући и Браничево, под османску власт 1458. године, такође су доносили
велика разарања. 68
Резултат ратних похода са краја XIV века и током прве половине XV века
је да је 50,3% познатих средњовековних насеља у Браничеву наставило да живи и
после османског освајања 1458/9. године, да је 14,1% напуштено, али се очувао
траг њиховог постојања, а да је нешто више од 35,6% насеља нестало. Половина
браничевских села је, дакле, потпуно остала без својих житеља током османског
покоравања Србије. 69 Међутим, сразмерно велики број села која су се налазила у
жупи Браничево, каснијој нахији Лучица, опстао је након доласка Османлија,
односно била су насељена и 1467. и 1476. године. 70 Међу и даље насељеним, било
је и село Костолац.
Село Костолац је 1467. године имало шездесет кућа. 71 У 1481. години је у
Банат прешло 50.000 становника из Браничева и Кучева, а након тога у ове крајеве
долазе припадници разних миграционих струја из јужних и источних делова
Балканског полуострва. 72 Са аустријско-турским ратовима крајем XVII века,
становништво је изгинуло и избегло. 73 Ипак, у 1725. години Костолац је имао
тридесет домова када су околна села углавном имала пет до шест домова. 74 У
црквеном попису Рукомијске парохије из 1733. године Костолац је имао тридесет
девет домова, према подацима „тефтера митрополитског таксила” рукомијске
нурије или парохије 1734. године број домова је порастао на четрдесет, али је
68 исто, 43-44
69 исто, 45. Од 163 посведочена средњовековна сеоска насеља,позната из повеља и других извора,
свега 82 насеља су уБраничевском тефтеру из 1467. године убележена са статусом села, 23 као
мезре, док 58 није уопште унето у дефтер (исто.).
70 исто.
71 исто.
72 Петар Влаховић, „Етнички процеси и етничка симбиоза становништва североисточне Србије“, у
Етнички односи Срба са другим народима и етничким заједницама, ур.Н. Пантелић (Београд:
Етнографски институт САНУ, 1998), 97-98.
73 Душан Пантелић, „Увод у Попис пограничних нахија Србије после Пожаревачког мира“,
Споменик XCVI, други разред 75 (1948): 11.
74
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 210.
230