Viminacium

Митру Јосифовићу „околним местима (...) да заповеди (...) да креч и друге потребе
к грађењу оне цркве довлаче, и кад све буде приправно, Господар ће послати
мајсторе који ће ју зидати започети.“ 216 Записано је и да је током изградње цркве
крупно камење које је довлачено, разбијано барутом и да је много отпадало. 217
Анализирајући изглед зидова цркве манастира који потичу из времена
поменуте обнове, видимо да су зидани од шкриљца, а да су само углови
грађевине, као и отвори за врата и прозоре, ојачани каменим блоковима кречњака,
а за које Драгана Спасић-Ђурић пише да су вероватно донети са неког од римских
локалитета у околини, 218 што се уклапа за записом о довлачењу и величини
блокова, а с обзиром на врсту камена - и са понашањем приликом разбијања. Ако
се запис о величини и разбијању, пак, односи и на сам шкриљац, намеће се
претпоставка да је шкриљац узиман директно из неког каменолома, вероватно у
Раму, јер у случају да је узимано са грађевина Виминацијума, оно би било
углавном по димензијама већ спремно за уградњу. Међутим, како је према запису
било наређено локалном становништву да довлачи грађевински материјал,
односно да се не спомиње организовано снабдевање, тешко је претпоставити да је
становништво камен ескплоатисало и доносило из релативно удаљеног Рама, па је
опис могао да се односи и на велике комаде шкриљца којима су поплочаване
виминацијумске улице.
Јосиф Веселић је 1861. године записао да је црква манастира Рукумије „сва
патосана циглом јоште од римских времена“, која је „вађена и донешена из старог
и познатог града Костолца, коега се развалине и дан данас видити могу“, док је за
цркву манастира Нимник записао је да је „циглом патосана простом и римском. 219
Међутим, у једном допису Митра Јосифовића кнезу Милошу, види се да су за
градњу цркве потребне опеке и да се планира њихова набавка из Аустријског
царства. У допису је писало: „Ако дозволите да узмемо из Цесарије неколико
иљада цигла за свод, мајстори кажу да не смемо преко ваше заповести, а није
велики трошак, а особито камена и нема као што је по њиовој.“ 220 Ако узмемо за
216 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 36.
217 исто, 37.
218 Драгана Спасић, „Светиња манастира Нимника – од легенде до мита“, Гласник Српског
археолошког друштва 14(1998): 315.
219 Jосиф Веселић, Опис монастира у Србији (Београд: Књигопечатија А. Андрића, 1867), 143, 147.
220 Предраг Мирковић, Србски манастир Рукумија (Манастир Рукумија, 2012), 37.
261