Viminacium

(двадесет један император), а у исто време традицију производње вина на овој
територији започету у римско доба. 317
5.1.4 Интегрисана заштита, презентација и интепретација наслеђа кроз
културни предео
Многобројне савремене конвенције и препоруке утицале су да се промени однос
стручњака према заштити и презентацији археолошких локалитета као
појединачних споменика, односно довеле до карактеризације многих историјских
простора са археолошким остацима, поготово оних ван савремених насеља, као
културних предела, с обзиром да је код њих изражена нераскидива веза између
материјалних остатака насталих услед деловања људи и природе. 318
Први законски помен предела у Европи био је везан за шуме и увођење
хидроелектричне опреме у сеоске средине почетком XIX века у Данској. Тек
почетком XX века настају и други закони којима се апелује на заштиту предела од
напредовања индустрије, а седамдесетих година истог века, животна средина
постаје важан део јавних политика, па и предео постаје елемент те средине, али и
даље везан за природу и биолошку разноврсност. 319
Предео проучавају геолози, социјални и културни географи, планери,
еколози, историчари, историчари уметности, археолози и антрополози, јер
317
Рута „Трансроманика. Путевима романике европског наслеђа“ (“Transromanica – The
Romanesque Routes of European Heritage“) је у овај систем укључена 2007. године, а на њој су
манастири Градац, Сопоћани, Студеница и Жича (EIOCR, „Transromanica – The Romanesque Routes
of European Heritage“, http://culture-routes.net/routes/transromanica). У једној од „Европских рута
Јеврејског наслеђа“( „The Eureopan Routes of JewishHeritage“) укључених 2004. године у европски
систем, односно рути „Aрхитектонски модернизам у европским синагогама“ („Architectural
Modernism in European Synagouges“), представник Србије је синагога у Суботици (EIOCR, „Тhe
European Route of Jewish Heritage“,http://culture-routes.net/routes/the-european-route-of-jewishheritage).
У Суботици се налази и синагога која је део културне руте „Мрежа Арт Нувоа“ („The
Réseau Art Nouveau Network“), а која је у систему од 2014. године (EIOCR, „The Reseau Art
Nouveau Network“,http://culture-routes.net/routes/artnouveau). На „Рути европских гробља“ („The
European Cemeteries Route“) која траје од 2010. године је београдско Ново гробље (EIOCR, “The
European Cemeteries Route”, https://cemeteriesroute.eu/european-cemeteries-route.aspx). „Рута
римских царева и дунавска рута вина“(„The Roman Emperors and Danube Wine Route“ је укључена
од 2015. године (EIOCR, “The Roman Emperors and Danube Wine Route”,cultureroutes.net/routes/the-roman-emperors-and-danube-wine-route)
318 Мирјана Ротер-Благојевић, Гордана Милошевић, Марко Николић. „Истраживање могућности
обнове и презентације археолошког локалитета Timacum Minus у контексту специфичног
културног пејзажа“, Гласник друштва конзерватора 33(2009):102-103.
319 МКИИИД, Правилник о упису у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа
Републике Србије, 2012.
351