Viminacium

Милер (Konrad Miller, 1844-1933) 1927. године и према њему је у данашњој
Србији, коју ју Ал-Идриси забележио под именом ǵetūlia, забележено само
неколико места. 59
У XVII веку, Виминацијум је као Viminatium уцртан и на карти „Влашке,
Србије, Бугарске и Румуније“ а коју је објавио око 1640. године, у Амстердаму,
Виљем Јансун Блу (Willem Janszoon Blaeu). 60 Италијански гроф Марсиљи је
након боравка на простору средњег и доњег тока Дунава, објавио 1726. године
тротомно дело Danubius pannonico-mysicus, observationibus geographicis,
astronomicis, hydrographicis, physicis per lustratus. 61 У другом тому је дао цртеже
римских градова, утврђења, појединачних споменика и натписа са територије
данашње Србије. Приликом приказа Виминацијума нацртао је две целине
раздвојене реком Млавом. Ону на десној обали назива Brenincolatz, док је она на
левој страни приказ четвороугаоног утврђења и утврђене целине поред њега, и
названа је Castolatz. 62 Овде видимо да су имена структура које би требало да се
односе на Виминацијум и Браничево међусобно замењена. То је вероватно
је уништено, а Ал-Идриси је побегао и са собом однео текст на арапском. Књига је на латинском
била поново доступна у Европи тек у XVII веку. Да је Кристифор Колумбо знао за њу, и за то да
је прорачун Марка Пола о удаљености Шпаније и Индије од само 4.000 миља нетачан, можда се
никада не би усудио да крене на чувено путовање (Carney Gies, Frances. „Al-Idrisi and Roger's
Book“, Saudi Aramco World: The magazine of cultures and connections 28/4 (1977): 14-19.
http://archive.aramcoworld.com/issue/197704/al-idrisi.and.roger.s.book.htm).
59 Кonrad Miller, Mappae Arabicae. Arabische Welt – und Länderkarten, II.band, Die LänderEuropas
und Afrikas im Bilde der Araber (Stuttgart: Selbstverlag des Herausgebers, 1927), 129. Иако већина
аутора подржава Милерово тумачење, неки други аутори сматрају да поменути појам означава
Македонију, или чак Бугарску (Гавро Шкриванић, „Идрисијеви подаци о југпсловенским земљама
(1154)“, У Monumenta cartographica Iugoslaviae II – Средњовековне карте, уредник Гавро
Шкриванић, 10-23. Београд: Историјски институт, 1979, 13). Према Милеру је Београд означен као
kalgradun, а Велико Градиште као afridisfa (Кonrad Miller, Mappae Arabicae. Arabische Welt – und
Länderkarten, II.band, Die Länder Europas und Afrikas im Bilde der Araber (Stuttgart: Selbstverlag des
Herausgebers, 1927), 129). У описима које је осим карте оставио Ал-Идриси, Браничево је према
Милеровим тумачењима означено именом abrandis. На карти су означени и важни путеви преко
Балкана, па и онај уз Дунав поред Браничева. Гавро Шкриванић (1900-1984) уз позивања на
тумачења и неких других аутора, појам ifranisufa (afranisufa) повезује са Браничевом, удаљеним од
места balagradun (belegradun), односно Београда, 75 сицилијанских миља, односно 111,525 km, тј.
„великим градом са великим бројем становника“, који „лежи на узвишењу које надвишава Дунав“
(Гавро Шкриванић, „Идрисијеви подаци о југпсловенским земљама (1154)“, У Monumenta
cartographica Iugoslaviae II – Средњовековне карте, уредник Гавро Шкриванић, 10-23. Београд:
Историјски институт, 1979, 15-16).
60
Willem Janszoon Blaeu, Wallachia, Servia, Bvlgaria, Romania, 1640
.raremaps.com/gallery/enlarge/49563
61 Luigi Ferdinando Marsigli, Danubius pannonico-mysicus, observationibus geographicis, astronomicis,
hydrographicis, physicis per lustratus (Hagæ Comitum : Apud P. Gosse, R. Chr. Alberts, P. de Hondt ;
Amstelodami : Apud Harm. Uytwerf & Franç. Changuion, 1726).
62 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009).
76