Viminacium

на локалитету „Више гробаља“, према њој, користили су становници канаба уз
легијски логор, а од средине III века је некропола напуштена. Нове две некрополе
су формиране од средине III века све до првих деценија IV века, односно V века.
На некрополи локалитета „Бурдељ“, преовлaђује луксузна гробна архитектура,
као што су зидане засведене, некад и фреско осликане гробнице и камени
саркофази, док се на некрополи локалитета „Пећине“ срећу камени и оловни
саркофази, као и меморијалне грађевине датоване у другу половину IV века, које
су према Љубици Зотовић служиле и као гробљанске капеле у којима је одржаван
култ везан за покојнике. Две најмлађе некрополе потичу из времена сеобе народа,
односно припадају Остроготима који су овде боравили у другој половини V века,
и Гепидима који су је користили око средине VI века. Свих седам некропола су
насеобинског карактера, а посебна војничка некропола није регистрована, већ су
сахране војника и цивила вршене на истим некрополама. 199
Источна некропола на локалитету „Пиривој“ је истраживана током
периода од 2003. до 2006. године. 200 Сахрањивање на овој некрополи се одвија од
199 исто 41, 51-55. Од 2009. године истраживања се поново врше на простору јужних некропола
Виминацијума, а на месту одређеном за проширење и унапређење комплекса термоелектране
„Костолац Б“ (изградња пепеловода, трећег блока и постројења за одсумпоравање). Те године су
истраживани гробови на некрополи „Више гробаља“, као и касније 2014. године. Закључак
истраживања, уз чињеницу да су гробови припадали периферном делу некрополе и скроман
гробни инвентар који је пронађен, је да су овде сахрањиване особе нижег социјалног статуса.
Гробови припадају периоду од средине I века до средине III века (О резултатима ископавања
видети у: Sаša Redžić, Bebina Мilovanović, Ilija Danković, „Zaštitna arheološka iskopavanja na
lokalitetu Više grobalja (Viminacijum) 2014. godine“, u Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog
instituta u 2014. godini, ur. Ivan Bugarski, Nadežda Gavrilović Vitas, Vojislav Filipović (Beograd:
Arheološki institut, 2017), 87-92.
87, 92). Тoком 2015. године, на истој некрополи су пронађени гробови, али и грађевине и античка
комуникација. Једна грађевина је опредељена као стамбена, док је друга била економског
карактера, а за остале две намена није одређена. Закључак истраживања је да је комуникацију
водила ка јужној капији војног логора, а да се простор западно од ње користио за сахрањивање од
краја I века или почетка II века, па до средине III века, када је окончано сахрањивање на овом
простору, и на њему настало насеље руралног карактера, чије трајање није потврђено током касне
антике. Источно од комуникације је у исто време, подигнута једна од грађевина, а затим и
некропола која је постојала и током IV века (О резултатима ископавања видети у: Redžić, Мrđić,
Мilovanović, 2017, 50-55). Некропола на локалитету „Пећине“ је поново истраживана током 2015.
године, а пронађени су гробови, али и остаци једне зидане грађевине. Истражени део некрополе је
датован у IV век (О резултатима ископавања видети у: Jovičić, Мladen, Danković, Ilija, Mitić, Milica.
„Zaštitna arheološka iskopavanja kasnoantičke nekropole na lokalitetu Pećine (Viminacijum)“. U
Arheologija u Srbiji: projekti Arheološkog instituta u 2015. godini, urednici I. Bugarski, N. Gavrilović
Vitas, V. Filipović( Beograd: Arheološki institut, 2017), 57, 59, 61).
200 Саша Реџић, Извештај о археолошким истраживањима локалитета Пиривој, Виминацијум у
2005. години, Археолошки преглед 2/3 (2008): 59-60; Голубовић, Снежана. „Археолошка
истраживања на локацији Пиривој, Виминацијум“, Археолошки преглед 4/2006(2008): 95-98.
104