Viminacium

термоелектране „Велики Костолац“, односно наставку изградње коју су
започели Немци. 234
Од 1945. до 1959. раде упоредо јамски рудници у селима Костолац и
Кленовник, када се овај други затвара, али и површински коп „Костолац“ у
градском насељу Костолац. 235 У 1956. години отворен је јамски рудник у
Ћириковцу, који је затворен 1973. године. 236 У 1966. години затворено је
последње окно у селу Костолац, чиме престаје подземна експлоатација угља у
Костолцу која је трајала деведесет шест година (до краја рада рудника за
целокупан транспорт угља је коришћен систем вагонета с коњском вучом). 237
Након првих реформи педесетих година, ТЕ „Мали Костолац“ је прешла у
хладну резерву (у периоду oд 1968. до 1969. године је расходована), што се убрзо
десило и са ТЕ „Велики Костолац“, као економски и технички дотрајала, а нова
термоелектрана „Костолац II“ је пуштена у рeдовну производњу 1968. године. 238
Иако је било планирано да реконструкцијом термоелектране „Велики Костолац“
настане ТЕ „Костолац I“, 239 изграђена је нова термоелектрана већег капацитета,
ТЕ „Костолац III“, и пуштена у мрежу 1980. године, 240 уз већ постојећу „Костолац
II.“ Данас заједно чине ТЕ „Костолац А“.(сл. 9)
Површински коп „Кленовник“ је отворен 1973. године, а затим је
отворен и површински коп „Ћириковац“ 1980. године. Коп „Костолац“ је
234 исто, 122. Интересантно је да се дошло до дела немачке пројектне документације у архиви
дирекције борског рудника, а наша војна мисија је кренула у потрагу за проналажењем остатка
документације, која је и добијена 1946. године од немачке пројектне организације која ју је
израдила. Инжењери у Аустрији и Немачкој пронашли велики део однете опреме, као и остатак
који је био у изради. Све је донешено у Костолац, а термолектрана „Велики Костолац“ је започела
рад 1949. године. До тада је прокопан и канал који је повезао Дунав и Дунавац (видети у: исто)
235
Предраг Јовановић, Душан Паклар, Стјепан Ћосић, „26 милиона тона“, у Здружено
електропривредно предузеће Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970,
ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година
термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 101-102.
236 Saša Mitić i dr.. „Оdvodnjavanje jame ″Ćirikovac″ kao deo sistematskog odvodnjavanja deponije
pepela i šljake iz TE ″Drmno″ - Kostolac B“, Podzemni radovi 17 (2010): 30.
237
Предраг Јовановић, Душан Паклар, Стјепан Ћосић, „26 милиона тона“, у Здружено
електропривредно предузеће Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970,
ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година
термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 103.
238 Драгољуб Јованчић и др. „Хоризонти сутрашњице“, у Здружено електропривредно предузеће
Србије – Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић
(Костолац: Одбор за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац,
1971), 52.
239 исто, 53.
240 Владимир Анђелковић, 140 година рудника Костолац 1870-2010 (Костолац: ПД ТЕ-КО
Костолац, 2010), 158.
52