Viminacium

забрањивала место и врсту грађевине јавне и друштвене намене која ће се подићи,
и овде је село имало важну улогу као заједница, јер је без регулационог плана,
сеоски становник најбоље осећао и процењивао које је најповољније место за
школу, цркву, кафану – три најчешће јавне грађевине нашег села. 434 Ове зграде се
тако подижу у већ постојећем средишту окупљања, па првобитни привремени
центар спонтано прераста у стални центар. 435
У источној Србији су јавне грађевине подизане углавном поред путева који
су пролазили кроз село, центар се уобличавао са једне или обе његове стране, па
су оваква села била подељена на доње и горње делове, а јавне зграде су биле на
његовима крајевима, а не у средини. 436 Међу њима је и село Костолац. Међутим,
овде је центар села данас ипак на приближној средини села, ако не убрајамо
рударску колонију у његов изворни део. Развој јавних грађевина у селу је започео
развојем рудника, па су оне и настајале на просторима између колоније и села и
тако биле заједничке за оба насеља. Међу њима и данас постоји грађевина старе
кафане. (сл. 36) Сеоска црква, односно Црква Светог Георгија је подигнута на
платоу изнад овог места 1924. године. Након престанка живота у колонији,
срушене су или запустеле остале јавне грађевине, па је село добило два центра.
Код цркве су се наставила окупљања, за сеоску славу или венчања. Стари
привремени центар окупљања поред главног записа који је био на приближној
средини села, где је и укрштање више путева, постао је стални административни
центар, који је и проширен након убрзане индустријализације простора
осамдесетих година прошлог века. Тада је главни пут кроз село постао и пут
којим су радници ишли на посао у рударско-енергетски комплекс, па су се на
тачкама скретања пута и излазу из села развиле комерцијалне и услужне
делатности, као и фудбалски стадион, а поред већ постојећег центра.
Претходни опис развоја села Костолац се може повезати са општим
развојем села у Србији током убрзане индустријализације након Другог светског
рата, а посебно оних која су била близу града који се индустријски развија или
близу индустријских постројења. Наиме, највише су овом процесу била изложена
села на путу који везује градилишта индустрије са местима из којих се доноси
434 исто, 139.
435 исто, 139-140.
436 исто, 108.
151