You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
култури пише само у виду „побољшања културног имиџа града“, односно да је<br />
приступ Стратегије према култури на неки начин предузетнички. Иако је<br />
наглашено да је улога културе „незамењива и у стварању отвореног друштва и<br />
неговању духа толеранције, разумевања, дијалога и поштовања различитости,<br />
стварању повољног амбијента за квалитетнији живот и рад,“ истовремено је<br />
истакнуто да је културно наслеђе Пожаревца „тренутно највећи туристички<br />
потенцијал који град има.“. 741 Још је Ђорђе Мано-Зиси (1901-1995) тридесетих<br />
година прошлог века писао да добро заштићени, чувани и презентовани<br />
споменици могу бити велика вредност у развоју туризма, пишући и да „из наших<br />
старина извире култура, морална и економска регенерација наше средине“. 742 Ова<br />
његова изјава тада није имала много одјека, а ни много деценија касније. Од<br />
страха од уништења места од стране посетилаца, до непрепознавања постојања<br />
наслеђа од стране великог дела популације, а у оквиру друштвено-економске<br />
ситуације у којој се Србија налази у више последњих деценија, десило се да данас<br />
у држави постоји велики број културно-историјских места на које никада не дође<br />
ниједан посетилац, којa су запуштена, закључана и препуштена пропадању.<br />
Туризам заснован на оживљавању ових простора може донети „економску<br />
регенерацију“, али не треба заборавити и на ону „моралну“ и „културну“ које<br />
обухватају много тежи посао у оквиру политика развоја.<br />
Могући облици туризма у предметном пределу - У пределу<br />
Виминацијума се већ више од једне деценије развија културни туризам<br />
захваљујући археолошком парку Виминацијум, а у будућности би и други<br />
елементи простора требало да буду развијени у овом смеру. Оно што је, с обзиром<br />
на потребни ниво интервенција могуће предложити као прве потезе, је формирање<br />
два нова музеја. Планирани „Музеј Браничева“ на сопотском платоу и „Музеј<br />
рударства“ на простору затвореног копа „Кленовник“ би Сопотској греди<br />
доделили два веома важна садржаја. Ова два Музеја, са планираном етно-парком<br />
на оближњем простору, као и непосредна близина Цркве Светог Георгија,<br />
односно манастира Рукумија, уз будуће могућности презентације археолошких<br />
741 исто.<br />
742 Угљеша Рајчевић, Два века заштите уметничке баштине у Србији, Саопштења XXIX (1997):<br />
244.<br />
478
Change language