Viminacium

црква манастира Рукумије, обновљена 1825. године. 349 Грађевинарство је у
четвртој деценији XIX века пратило постепени успон државе и приближавање
развијеном европском окружењу, после векова под турском влашћу. 350 Тада се
постепено прихватају каснобарокни и класицистички елементи, граде се веће
грађевине, а под утицајем западне архитектуре појављују се звоници, основа
постаје разуђенија, апсиде наглашеније, певнице издвојене, а фасаде рашчлањене
венцима и пиластрима. 351 Од средине века, а под утицајем „романтичарских
тежњи младог грађанског друштва“, поново се истичу традиционалне форме, па
настају цркве каква је Црква Светог Георгија у Смедереву из 1854. године. 352
Тихомир Ђорђевић пише да је мајстора зидара у Србији у то време било
мало, а „вештих мајстора „готово нимало“. Углавном их је било у Београду, „који
је био највећа варош, те су ту били и најпотребнији“, у Пожаревцу и још у неким
местима. У Пожаревцу је становао „Тодор неимар“, „Тодор Петровић неимар“
или „Тодор дунђер“, али и још неколико зидара. Они су у овом периоду сазидали
више цркава по селима Србије, углавном од дрвета, док су у варошима градили
„у турском стилу (...) од слабог материјала, обично од дрвета са нешто дрвореза“,
и „само по изузетку знао је по неки од њих унети нешто укуса у свој посао“. 353 У
1827. години Алекса Симић из Београда је послао у Пожаревац мајсторе зидаре
који умеју „по немачкој форми ударати малтер на зид и кречити“, да раде на
црквама пожаревачког округа, а у 1832. години Коца Марковић из Пожаревца је
затражио од кнеза Милоша да му пошаље из Крагујевца мајсторе да раде на
црквама у Пожаревцу и Рукумији.“ 354
349 Новак Јоцовић, „Заштита непокретних културних добара Подунавског региона – Остварења и
тежње 1972 – 1997“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 29.
350 Mirjana Roter-Blagojević, „Pojava prvih zakonskih propisa i standarda u oblasti građevinarstva u
Srbiji tokom 19. i početkom 20. veka”. Izgradnja 5(1998): 245.
351 Новак Јоцовић, „Заштита непокретних културних добара Подунавског региона – Остварења и
тежње 1972 – 1997“. У Споменици Смедеревља и Браничева 1, ур. Новак Јоцовић (Смедерево:
Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево, 1997), 29.
352 исто. Најрепрезентативнија и највећа од њих је црква у Четережу подигнута 1854. године
(исто).
353 Тихомир. Р. Ђорђевић, Из Србије Кнеза Милоша. Културне прилике од 1815. до 1839. године
(Београд: Издавачка књижара Геце Кона, 1922), 147-151.
354 исто, 154 У оквиру ликовне уметности у црквама, могу се пратити радови који припадају
одређеним уметничким школама, као што је група сликара и молера Живка Павловића из
Пожаревца, која је радила на зидном сликарству и иконостасу многих цркава широм Србије око
половине XIX века (Новак Јоцовић, „Заштита непокретних културних добара Подунавског
136