Viminacium

наслеђа детаљније размотре. У простору Виминацијума можемо посматрати две
врсте историјских рушевина. Прву представљају оне које потичу из антике или
средњег века односно оно што називамо остацима архитектуре или археолошким
остацима грађевина, а другој врсти припадају урушени празни простори
савремене архитектуре и архитектуре настале у протеклих један и по век, од којих
су већина индустријски простори који захтевају додељивање нове намене.
Према Ентонију Видлеру (Anthony Widler), током историје савремене
уметности фрагмент носи двоструко значење - он је подсетник на прошлост у
којој је постојала целина која је растурена, демонстрација неумољивих ефеката
времена и разарања природе, „носећи конотације носталгије и меланхолије, чак и
саме историје“, али представља и „некомплетни сегмент потенцијално комплетне
целине“ који „стреми ка могућем свету хармоније у будућности, вероватно као
утопији“. 139 По Видлеру, за романтичаре XIX века, фрагмент је био комбинација
оба значења, ка рушевинама се односило са тугом због њиховог уништења, а у
исто време су представљале нешто што садржи грађевинске остатке који су
основа за рестаурацију. 140 Без обзира да ли су касније пратили Џона Раскина,
сматрајући да не може бити повратка у прошлост, па ни аутентичне рестаурације,
или Виоле ле Дика, уз мишљење да рестаурација може комплетирати фрагмент у
„свим својим претходно неоствареним савршеностима“, романтичарска теорија
фрагмента „носила је његову двоструку природу у неизвесној равнотежи“. 141
Модернизам је почео да „растура“ оно што се подразумевало као „нездрава
инвестиција у прошлост“ и покушао је да негира било који „носталгични укус
фрагменту“ 142 Постмодернизам је другачије третирао фрагмент, повратком
историцистичким, носталгичним и романтизованим верзијама прошлости, а кроз
„реасимилацију делова историје у садашњост која је одмах њихов ефекат довела у
иронију, а форму им банализовала,“ па фрагмент постаје „знак поштоване
традиције, гарант комфора историје, са мисијом да уклони или абсорбује
нелагодности модернизма.“ 143
139 Anthony Vidler,. Warped Space: Art, Architecture, and Anxiety in Modern Culture (Cambridge, Ma,
London: The MIT Press, 2000), 150.
140 isto, 151.
141 isto.
142 isto.
143 isto.
310