Viminacium

на римском лимесу и употреба камена - шкриљца из Рама као основног
грађевинског материјала за изградњу Виминацијума, као и много касније
изграђене турске тврђаве. Тема континуитета употребе природних ресурса је
повезана и са савременим Археолошким парком Виминацијум, јер се у њему
током изградње савремених грађевина негује употреба овог камена. На тај начин
се ова градитељска традиција одржава и у савременом добу. С обзиром да се
камен из више каменолома у околини Рама експлоатише већ два миленијума, да
се ниво Дунава током изградње Ђердапа подигао, као и да је много касније на
стени настала и турска тврђава, трагови римске експлоатације данас се не могу
препознати.
„Римске гробнице, својом више мање богатом садржином разноврсних
предмета, по свим су крајевима, где је римски орао допрео и настанио се био,
речити тумачи негдашњег живота ту. У њима се огледа општа тежња, осећање и
веровање“, 568 писао је Михаило Валтровић. Јединственост Виминацијума чине
управо његове некрополе на основу којих се „у потпуности реконструише
материјални и духовни живот античког човека, у периоду од I до VI века и
динамичне интеркултурне везе овог града са другим регионима Царства.“ 569
Ископавања седамдесетих година двадесетог века су на основу гробне
архитектуре и прилога у гробовима Виминацијума показала сахране Италика,
Грка и Оријенталаца из Мале Азије и Сирије, које је служба у војсци,
администрацији, трговини или рудницима довела у ову провинцију крајем II и у
првој половини III века, a који су у новој средини настојали да примене свој
дотадашњи начин живота, али „са свим удобностима античке цивилизације“. 570
Као последица промене начина сахрањивања које су досељеници донели са собом,
долази и до употребе камених саркофага и њихове локалне производње. 571 Како
568 Mихаило Валтровић, „Откопавања у Костолцу“, Старинар 1, 1-4. део (1884), 123.
569 Драгана Спасић – Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 9.
570 Мaja Ђорђевић, „Римски камени саркофази из Виминацијума“, Viminacium 4–5/1989–1990
(1990), 133.
571 исто, 144. Саркофази заступљени на Виминацијуму вероватно су производи локалне радионице
која је овде радила од II века. Изузетак је један луксузно обрађен атички саркофаг израђен од
проконеског мермера, вероватно у радионицама близу Одесе, а који је речним путем стигао до
Виминацијума. Представља један од доказа да су у периоду од II до краја IV века на
Виминацијуму живели богати римски грађани, већином досељеници, којима је сахрањивање у
саркофазима био уобичајени ритуал (исто, 141).
421