You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Костолцу. Наиме, производња угља у Костолцу је започела истовремено са<br />
истражним радовима, јер је угљени слој отваран са изданка, а како је он био<br />
изгорео, чврста иловача изнад њега се претворила у „цигљасто црвену масу“. 740 У<br />
руднику је током експлоатације забележен и пожар 1875. године када се угаљ<br />
запалио сам од себе, а у 1890. години је записано: „Код села Костолца<br />
константована је когеријска етажа. Од особите је важности угаљ (лигнит) који се<br />
ту находи у грдним количинама, а и експлоатише се већ одавна... При улазу у<br />
поткоп... опажа се црвена глина с фосилима. Ова је метаморфоза наступила<br />
извесно услед дејства ватре, што је врло чест случај са угљем, који се находи у<br />
земљи. У другим геолошким вековима може се десити да се угаљ запали и<br />
сагорева. Овако запаљен дејствује на околне стене у промењује их на разне<br />
начине.“ 741 Ова „цигљасто црвена маса“, односно „црвена глина с фосилима“ је<br />
материјал који се у народу назива „црвенка“.<br />
„Црвенка“ се као црвени, браон, црни и окер слој, лако уочава данас у<br />
пресеку Сопотске греде у делу простора бившег подземног рудника<br />
селаКостолац. (сл. 67) Представља слој седиментних стена које су прошле кроз<br />
метаморфизам услед сагоревања доњих угљених слојева, 742 запаљених након<br />
контакта са кисеоником и сунчевом светлошћу, односно печену земљу са глином<br />
у слоју изнад угља. „Црвенку“ зато можемо назвати и природном опеком. 743 Угаљ<br />
је могао бити запаљен природним путем, односно спонтаним сагоревањем, услед<br />
удара грома, или пожара као резултата људског деловања. У свету творевине<br />
настале након ових процеса срећемо под различитим именима, а оне које су<br />
најсличније костолачким се називају клинкер и порцеланит. 744<br />
740 Василије Симић, „Две трећине века“. У Здружено електропривредно предузеће Србије –<br />
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970, ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор<br />
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971), 77.<br />
741 исто, 79.<br />
742 Emilija Nikolić, Dragana Rogić, Bebina Milovanović. “Role of Brick in Hydraulicity of <strong>Viminacium</strong><br />
Mortars. Decorative Mortars of Thermae”, Archaeology and Science 10/2014(2015): 76.<br />
743 Видети у: Sorin-Corneliu Rădan, Silviu Rădan, „Paleo Coal Fires in the Western Dacic Basin,<br />
Romania“, u Coal and Peat Fires: A Global Perspective (Vol.2: Photographs and Multimedia Tours), ur.<br />
G.Stracher, A.Prakash, E.V.Sokol, 339-350 (Amsterdam: Elsevier, 2013).<br />
744 Sorin-Corneliu Rădan, Silviu Rădan, „Paleo Coal Fires in the Western Dacic Basin, Romania“, u Coal<br />
and Peat Fires: A Global Perspective (Vol.2: Photographs and Multimedia Tours), ur. G.Stracher,<br />
A.Prakash, E.V.Sokol, 339-350 (Amsterdam: Elsevier, 2013), 340-343; Vladimir Žáček, Roman Skála,<br />
Zdenek Dvořák, „Petrologie a mineralogie porcelanitů mostecké pánve– produktů fosilní ch požárů<br />
neogénníh nědouhelné sloje”, Bulletin mineralogicko-petrologické hooddělení Národníh o muzeav Praze<br />
18/1(2010): 1-32; Ed C. Murphy, “Clinker (“scoria”) as Road Surfacing Material in Western North<br />
211
Change language