Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Према члану 99 данас важећег Закона о културним добрима, „мерама<br />
техничке заштите сматрају се радови на конзервацији, рестаурирању,<br />
реконструкцији, ревитализацији и презентацији културних добара.“ 371 Што се<br />
тиче важећег Закона о планирању и изградњи, дефинисано је неколико појмова<br />
који се повезују са активностима на постојећим грађевинама. То су<br />
реконструкција, доградња, адаптација, санација, инвестиционо одржавање, текуће<br />
(редовно) одржавање, и закон их изричито везује за радове који се врше на<br />
грађевинама које нису културна добра. Наведени закон дефинише и<br />
рестаураторске, конзерваторске и радове на ревитализацији културних добара, а<br />
као радове који се изводе на непокретним културним добрима и њиховој<br />
заштићеној околини, у складу са посебним и овим законом. 372 Ово даље значи да<br />
неке од напред наведених активности из Закона о планирању и изградњи везаних<br />
за грађевине које нису културна добра, неизбежно морају бити спровођене и на<br />
културним добрима, али у складу са Законом о културним добрима. Ни у једном<br />
закону значење самих активности које се спроводе на културним добрима није<br />
објашњено, вероватно уз претходну претпоставку да су она позната на основу<br />
међународних повеља. 373 Надајмо се да ће у будућности овај пропуст у српском<br />
371 Закон о културним добрима. Службени гласник РС бр. 71/1994,52/2011, 99/2011),.<br />
372 Закон о планирању и изградњи. Службени гласник РС бр. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011,<br />
121/2012, 42/2013, 50/2013, 98/2013, 132/2014, 145/2014<br />
373 Активности су објашњење од стране више аутора из некадашње СФРЈ. Један од њих је и<br />
Томислав Марасовић, хрватски историчар уметности који је деловао у области теорије заштите<br />
градитељског наслеђа. Према Марасовићу, конзервација у себе укључује и консолидацију<br />
(одржавање), која је некада везана и за замену појединих делова, зависно од трајности материјала,<br />
што се уклапа у оно што промовише Венецијанска повеља. Конзервација се врши када је грађевина<br />
у таквом стању очуваности, примерене намене и културно-уметничких вредности таквих да осим<br />
консолидације нема потребе за било каквим ругим интервенцијама, али и када је грађевина толико<br />
оштећена да постаје археолошки објекат, код којег нису потребни, ни дозвољени никакви други<br />
битни захвати. Методи конзерације прате и анстилозу и рестаурацију. Код конзервације и<br />
одржавања неопходно је опремити грађевине инсталацијама, учврстити темеље, зидове и кровове,<br />
исправити и утезати зидове. Овде су важни и привремени или трајни заштитни кровови изнад<br />
археолошких грађевина (Tomislav Marasović, Aktivni pristup graditeljskom nasljeđu (Split: Sveučilište<br />
u Splitu - Filozofski fakultet u Zadru - OOUR Prirodno-matematičkih znanosti i studija odgojnih područja<br />
u Splitu, Društvo konzervatora Hrvatske – Zagreb, Arhitektonski fakultet Sveučilišta – Zagreb -<br />
Postdiplomski studij graditeljskog nasljeđa u Splitu, 1985), 123, 125). Рекомпозиција, односно<br />
анастилоза, је метода којом се порушени изворни делови постављају на своје место и у своју<br />
изворну функцију, а може бити самостална метода, што се највише примењује код археолошких<br />
остатака, али и у комбинацији са рестаурацијом и ревитализацијом (isto, 135). Анастилоза је<br />
одобрена и Атинском повељеом из 1931. године, када је записано да се осим „савесне<br />
конзервације“, може користити постављање изворних елемената на првобитно место, али и<br />
Венецијанском повељом из 1964. године, у којој се каже да се поред искључивања реконструкције,<br />
једино може размотрити рекомпозиција постојећих или растурених делова (isto, 135-136). Под<br />
појмом рестаурације Марасовић подразумева поступак обнове историјских грађевина када им се<br />
366
Change language