Viminacium

Црвенка настаје на веома различитим температурама, па су њена својства
различита зависно од удаљености од извора пожара. Лабораторијски се могу
проверити својства експерименталних узорака малтера који би у свом саставу
имали црвенку, насталу на различитим температурама, односно проверити да ли
је она као „природна опека“ могла давати пуцоланска својства малтеру.
Интересантно је поменути, да су, по причи мештана, од напред поменутих
блокова који су израђивани до пре извесног времена у Костолцу, зидане куће које
„не вуку влагу“. 749 Истраживања у свету су утврђивала пуцоланска својства
природних творевина сличних црвенки, 750 а која зависе од услова њиховог
настанка, односно температуре печења и врсте примарне стене.
Оно што је веома интересантно је да је природну појаву самозапаљења
угља народ у селу Костолац повезао са вишим силама. Наиме, према причи
мештана, паљење угља је додељивано божјој вољи, која онима који су желели да
сруше Цркву Светог Георгија након Другог светског рата, то није дозволила.
Поткопавајући „тајно“ цркву, откривали су слојеве угља који су се запалили, и
тако бивали одвраћани од овог посла. Занимљиво је да је ова прича настала у
време када су узроци овим пожарима били познати, посебно због тога што су и
забележени пожари у самом руднику током XIX века, па се може закључити да и
поред постојања научног оправдања за природне појаве, локално становништво
њима често приписује особине божјих дела. 751
због високих температура печења ова својства немају, па се употреба опеке у малтерима изгубила,
а поготово након проналаска цемента у XIX веку који је постао основни носилац пуцоланских
активности у савременим малтерима.
749 Могуће је да су Римљани поред опеке и црвенку користили као додатак малтеру, с обзиром да
је много исплативије било користити овај природни материјал него опеку, па црвени додатак који
видимо у малтерима коришћеним у влажним срединама или срединама у води, можда је некада
представљао и црвенку. Опека као додатак малтеру је вероватно коришћена у случајевима када је
била лоше печена, односно када није имала довољно добра механичка својства за зидање. Такви
комади су одвајани и коришћени као додатак за малтер. Фрагменти опека настали након рушења
неке структуре вероватно су радије коришћени за испуну нових зидова и зидање нових зидова који
су се касније малтерисали, али и гробова чије се спољне странице свакако ослањају на земљу и
нису видне, нити их треба обрађивати.
750 Dragica Jevtić, Dimitrije Zakić, Sandra Harak. „Ispitivanje različitih tipova maltera spravljenih na bazi
opekarskog loma“, Materijali i konstrukcije 45(2002): 60; W. Gutt, M. E.Gaze, „Trinidad porcellanite as
a pozzolan”. Materials and Structures Vol.8, No.6(1975): 439-450; Carlos A.Ríos, Craig D.
Williams,“Synthesis of zeolitic materials from natural clinker: A new alternative for recycling coal
combustion by-products”, Fuel 87(2008): 2482-2492.
751 Зебележено у селу Костолац у разговору са старијим мештанима.
213