Viminacium

категорији. 803 У случају села у пределу Виминацијума, ово питање је још
сложеније, с обзиром да се индустрија, почетно развијана на простору села, након
Другог светског рата развијала у граду, а затим је њен развој усмерен поново на
село отварањем површинског копа „Дрмно“, док тип индустрије који заувек
одузима пољопривредно земљиште, ситуацију по сеоско становништво чини још
тежом.
У периоду одмах након Другог светског рата на територији Пожаревца је
настала велика миграција из села у град. Млади су се исељавали, старо
становништво је остајало на селу, а број пољопривредног становништва се
смањио. До 1953. године су се овде могла издвојити три типа насеља. То су били
урбанизовано насеље са слабо развијеним секундарним привредним делатностима
и високо разијеним терцијарним делатностима (Пожаревац), рударско
индустријско насеље са слабо развијеним непроизводним делатностима и у
зависности од Пожаревца што се тиче многих функција (Костолац), и аграрна
насеља са мало типичног занатства. Даља дезаграризација се касније наставила,
утицај Пожаревца је растао, а повећавао се број „радника сељака“- оних који се
запошљавају у граду, али не напуштају село. 804 Ситуација се променила од 1987.
године и почетка рада термоелектране у селу Дрмно, од када се дешава и обрнута
миграција, приликом које велики број становника градског насеља Костолца и
Пожаревца долази на рад у село Дрмно. С друге стране, још већи број сељака се
запошљава у индустријском сектору, а без потребе да путују из села у град.
Како Цветко Костић пише, индустрија узима сељацима из руку обрадиво
земљиште, мења нагло и потпуно изглед села у сваком погледу, па сељацима не
остаје ништа друго већ да се стално запосле у индустрији и постану део
радничких колонија, а временом и радничких предграђа. 805 У селима обично
отпочне убрзана изградња кућа које се збијају на мањем простору, а затим настаје
загађење животне средине, а у случају рудника, „пресахну извори, бунари и
потоци“, 806 међутим, „и у таквим селима задржавају се нека обележја њихове
803 Cvetko Kostić, Sociologija sela (Beograd: Izdavačko-informativni centar studenata, 1975), 260.
804
Драган Фелдић, „Домови и људи“, у Здружено електропривредно предузеће Србије –
Индустријско енергетски комбинат Костолац 1870-1970., ур. Саша Марковић (Костолац: Одбор
за прославу сто година рудника и 25 година термоелектрана ИЕК-Костолац, 1971),, 226-229.
805 Cvetko Kostić, Sociologija sela (Beograd: Izdavačko-informativni centar studenata, 1975), 261.
806 isto
498