Viminacium

Голупцу и др, а било је и много речних воденица, па брашно извозило касније и у
целу Краљевину Југославију, и у иностранство. 217 Млин у Малом Црнићу је
изградио Чех Игњат Бајлони (Ignác Bailoni, 1811-1875) 1871. године као први
српски млин на ваљке, који је за време српско-турских ратова (1876-1878)
снабдевао српску војску, али који је 1921. године изгорео до темеља, а онда је
1923. године на његовом месту изграђен нови који је спадао у најсавременије на
Балкану, са првим силосом у тадашњој Србији. 218 Каниц је у свом путопису
описао млин у Братинцу, који је од једне воденице, која је припадала манастиру
Раваници, уз помоћ кнежеве владе, „господин Њемец“ (у питању је Чех Антоњин
Њемец (Antonín Němec, 1808 – 1881), прим.аут.) који је „са већим бројем својих
земљака дошао у Србију 1848. године да би у земљи без индустрије, оснивао
занатска предузећа на најповољнијим местима“, претворио у петоспратни парни
млин. 219 Млин је изгорео до темеља 1913. године, поново је саграђен 1919. године,
а његов последњи власник је био Сава Милић, који је преко пута саградио вилу
тридесетих година XX века која и данас постоји, баш као и млин. 220 Млин у
Брадарцу, надомак села Костолац, власника Николе Грујичића, био је парни и
турбински, и постојао је и за време кнеза Милоша. 221
У пожаревачком крају је била развијена и индустрија опеке и црепа. У
Пожаревцу и Великом Градишту је постојало неколико циглана. 222 Данас је
очувана само циглана у насељу Баре. 223 У Раму се још од римског периода
експлоатисао камен, па и у доба индустријализације, али о обиму експлоатације
217 Градимир Вуловић, Путовођа (адресар) кроз Пожаревац и срез (Пожаревац: Штампарија
Ђорђа Наумовића, 1939, 59-60.
218 исто, 69.
219 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 261.
220 РЗЗЗСК Смедерево, Услови чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене
мере заштите у оквиру граница Просторног плана Града Пожаревца (Смедерево: РЗЗЗСК
Смедерево, 2012), 14.
221 исто, 13.
222 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 80. Чех Јосиф Чечелски
(1836-1908) је поред млина у Пожаревцу имао на свом имању на путу према Дубравици, у близини
Забеле, „Прву српску повлашћену фабрику сирћета“, а у Пожаревцу је постојала и „Фабрика за
производњу бомбона, рума, коњака и разних ликера“ власника Цинцара Михаила Н. Кукулидеса
(РЗЗЗСК Смедерево, Услови чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене
мере заштите у оквиру граница Просторног плана Града Пожаревца (Смедерево: РЗЗЗСК
Смедерево, 2012), 14).
223 РЗЗЗСК Смедерево, Услови чувања, одржавања и коришћења споменичког наслеђа и утврђене
мере заштите у оквиру граница Просторног плана Града Пожаревца (Смедерево: РЗЗЗСК
Смедерево, 2012), 14.
49