Viminacium

место живи и данас и од кога се у смислу даљег напретка град није много
развио.Чини се да је дисконтинуитет као процес одлика оних насеља која настају
спонтано, а да су планирана насеља сталнија. Ипак, показало се да ова прва
углавном остављају дубљи историјски траг. Она су пролазила кроз више фаза
настајања и нестајања, углавном кроз борбе народа за простор који су она
заузимала, што само показује њихов значај.
Расправа о дисконтинуитетима развоја простора Виминацијума неизбежно
укључује речи Феликса Каница, који је живот некадашњег значајног римског
града упоредио са другим историјским просторима света. Иако је ове речи
записао много пре убрзаног уништавања Виминацијума услед савремене
индустрије, оне носе тему универзалности сусрета и смена народа и култура на
једном простору. „Било да мислимо на некада горди Вавилон, на коме сада
номадски бедуини дижу своје шаторе, или на споменике старе културе у Јужној
Америци, било да стојимо на Нилу међу дугим колонадама египатских храмова,
где сада варварски феласи свијају своја нечиста гнезда, или на рушевинама
Ниниве с којима нас је Лејерд упознао, или да путујемо поред некада раскошног
мезијског Виминацијума чије се рушевине данас користе као прозаични
каменолом, увек нас прожима болно осећање да је свака досадашња култура
достизала свој врхунац само зато да би је непоштедно у прах и пепео претварали
незадрживи таласи варварског насиља! 2
Последња постављена хипотеза је да су антички Виминацијум и
касније коришћење простора кроз развој индустрије равноправни чиниоци и
творци јединственог културног предела насталог у садејству природних
услова и људског деловања, и да из тог разлога умањење аутентичности
појединачних античких споменика, угрожених услед развоја индустрије,
изазвано њиховим измештањем са оригиналних локација, не води неминовно
и ка умањењу вредности целокупног простора.
Површинска експлоатација угља чини in situ заштиту многих грађевина
античког Виминацијума немогућом. Многе од њих су до сада уништене, али неке
су измештене на сигурне локације у оквиру археолошког парка. У будућности ће
2 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 542
523