Viminacium

обезбедити истицање свих материјалних, али и нематеријалних одлика и
вредности који потичу из свих историјских периода, а у контексту специфичног
културног предела, културних рута и светског наслеђа.
Кроз текст ове дисертације се појављују три термина који представљају
процесе у историји развоја предела Виминацијума. Конструкција се може
прихватити као процес стварања, али и резултат стварања простора.
Деконструкција се тумачи као уништавање, рушење, а некад и трајно нестајање,
али њу код предела посматрамо као процес привременог карактера, с обзиром да
је иза њега кроз историју увек следила реконструкција у различитим облицима, у
виду једноставне физичке обнове, али и рекомпоновања простора. Чини се као да
је овај предео слагалица са међусобно уклопљивим, али и одвојивим елементима,
а која настаје од њих, на њих се након настанка једне слике разлаже и као целина
нестаје, а затим елементи склапају другу слику, па целокупан процес бива
поновљен небројено пута. Ова слагалица никада не даје истоветну слику, а разлог
се може пронаћи у томе да се облик елемената као фрагмената после сваког
разлагања мења иако им природа остаје иста. Скуп резултата више
реконструкција даје један предео који еволуира. Намера ове дисертације је била
проналазак слојева и чинилаца у пределу Виминацијума, чак и оних који су
међусобно водили или воде борбе, али чији ће остаци заједно створити слику
супротну од несклада, односно јединствену композицију природе, људи и
њихових дела, грађених и разграђиваних кроз векове.
Нематеријално наслеђе предела Виминацијума је неодвојиво од оног
материјалног. Прослава Заветине, постојање светог дрвета као записа и култови
везани за њега, као и појаве митских бића су карактеристика села источне Србије,
Стига и простора Виминацијума. Богатство античких остатака је довело до
повезивања многих места са закопаним благом, велики број рушевина је повезан
са уништењем од стране Турака, свуда је присутно веровање у постојање вила и
рударских духова, као и у лековитост извора, изнад којих су често подигнуте и
богомоље. Многе од ових легенди су остале забележене у топонимији, заједно са
природним облицима рељефа, а што је довело до назива који данас имају
различита тумачења. У топонимима су остали сачувани и трагови различитих
народа који су живели на овом простору, а скоро свим народима је заједничко
519