Viminacium

Браничево - Археолошка истраживања средњовековног Браничева су до
сада вршена у малом обиму. Током истраживања у периоду од 1983. године до
1984. године, на Сопотском платоу (сл. 45) су истражени бедеми „Малог града“ и
„Великог града“, који су било врло слабо очувани или их уопште није више ни
било, а неки су били поремећени услед слегања терена. Том приликом, како је и
напред наведено, закључено је да је почетком XI века обновљено Јустинијаново
утврђење („Мали град“), а да је током треће деценије XII започела изградња
„Великог града“. 309 (сл. 46) Друга половина истог века је период највећег успона
Браничева, али почетком последње деценије XIII века, Браничевски град
доживљава опадање, а стратешки значај добија Ждрело, повучено у планине, као
ново средиште области Браничева. 310 Међутим, Дубровчани га у XV веку називају
„врло богат град,“ и сигурно је да је био значајан у мирним периодима, с обзиром
да је поред њега пролазио главни пут преко Балканског полуострва. 311
Анализе посуда пронађених током ископавања средњовековног Браничева
2007. године су показале њихово порекло из северне Грчке, егејског и
црноморског региона, али и са Блиског Истока и Египта, Сирије и Персије, као и
из Котора. 312 Ови налази представљају драгоцено сведочанство о везама и
развијеном трговачком промету Браничева са централним деловима Византијског
царства, грчким и црноморским областима, регионом Блиског истока и
муслиманским светом. 313 За време царева Јована II и Манојла I Комнина, ови
контакти су динамичнији, што одражава свеукупан војно-политички и економски
значај Браничева у догађајима на дунавској граници, када се током XI и XII века
процес економског снажења града одвијао паралелно са његовом растућом
политичком улогом. 314
309 Марко Поповић, Вујадин Иванишевић, „Град Браничево у средњем веку“,Старинар XXXIX
(1988): 132-133
310 исто, 167-168.
311 Михаило Динић, Браничево у средњем веку (Пожаревац: Народни универзитет у Пожаревцу,
1958), 7-8, 11-13, 33-35
312 Драгана Спасић – Ђурић, „Белешка о новим истраживањима византијског Браничева“. У
Процеси византинизације и српска археологија, уредница Весна Бикић (Београд: Српски комитет
за византологију, ЈП Службени гласник, Византолошки институт, 2016), 113. Посебан значај имају
посуде из периода Манојла I Комнина које су прелиминарно, према аналогијама, сврстане у копије
такозваних селадона пореклом из блискоисточних радионица, где су откривене веће количине
локално произведених имитација ове врсте посуда. За сада су ово једини примерци копија
селадона из периода XII века на територији централног Балкана (исто, 113-114).
313 исто, 115.
314 исто.
129