Viminacium

причама комбинујемо наше лично са оним заједничким и обратно. 153 Ове особине
имају и истинске и лажне рушевине.
Такође, заједничко за истинске и лажне рушевине је патина, 154 чије је
постојање на некој површини од XVIII века постало драгоцено баш као и предмет
или грађевина чији је та површина део. 155 У ужем значењу, патина се може
дефинисати као природно старење или трошење изложене површине, настало
временом или под атмосферским утицајима, док у ширем значењу, патина
представља све оно што се дешава са једним предметом проласком времена.
Данас је постојање патине незаобилазно везано за постојање аутентичности, али
ако прихватимо њено уже значење речи и схватимо је као једну од физичких
манифестација неког аутентичног дела, а знамо да може бити лажна, вештачки
створена и као таква преварити посматрача, онда се и овде може довести у питање
доживљај аутентичности код посматрача. 156
Рестаурација је међународно прихваћена конзерваторска мера заштите
споменика којом се недостајући елементи грађевини додају, али само до нивоа за
који имамо јасне трагове постојања у историји, односно само до тренутка када
почиње постављање хипотеза. Да ли онда истинска рушевина процесом овакве -
парцијалне рестаурације, постаје једна врста лажне рушевине, с обзиром да
грађевина и даље није комплетна, а садржи савремене интервенције? Да ли би, уз
нетакнуте истинске рушевине и оне рестауриране, грађевине наменски подигнуте
као рушевине могле бити равноправан чинилац у презентацији једног
археолошког налазишта, односно у његовој читљивости? Марк Каната (Mark
Cannata) 157 пише да су све рушевине, без обзира на то да ли су настале као
последица проласка времена, или су подигнуте као презентација тог истог
153 Tim Edensor, Industrial Ruins: Spaces, Aesthetics and Materiality (Oxford: Berg, 2005): 159-160
154 Реч патина долази из латинског језика, и значи плитка посуда. Видети у: Clifford 2009, 126.
155 Emilija Nikolić, Jelena Anđelković Grašar, Dragana Rogić, „Authenticity in Presenting History: The
Influence of Ruins on Visitor’s Impressions“, Archaeology and Science 7/2011(2012): 234.
156 isto.
157 Марк Каната je aрхитекта и бивши директор одељења за наслеђе и историјске грађевине у
значајним енглеским архитектонским фирмама, као и гостујући предавач на више школа у Великој
Британији, а данас води новозеландску архитектонску фирму.
313