Viminacium

чињеници да живи на подручју богатом културно-историјским наслеђем. 825 Са
претходно изнетим се може повезати чињеница да се у селу држава и њени
представници, у овом случају археолози, углавном доживљавају као непријатељи,
а наношење штете држави се у свим срединама током кризних периода не
посматра као нарочити прекршај, јер по њима, држава „има“ и „отима“ путем
пореза и разних других обавезних давања. 826 „Наш сељак ... има своје засебно
мерило правде и правичности“ и „не сматра све оно грехом и злочином
штозабрањује кривични закон“, а „под разним облицима испољава тај исти
сељачки протест и извесни морални нихилизам у додиру са судом, властима и
њему несимпатичним друштвеним класама.“ 827 Феликс Каниц је у свом опису
Виминацијума дотакао и ову особину локалног сеоског становништва када је
написао да га је млади поп уверавао да је „трговина антиквитетима потпуно
престалаи да он поседује само једну кесу безвредног новца,„а све са жељом да
протестује да његово село, „због ниских цена жита и повећаних пореза, пропало и
да ... није у стању дасагради сопствену богомољу...“ Каниц је негативно
окарактерисао ово понашање написавши да је покојни стари поп у свом сину
добио „једнако лукавог наследника.“ 828
Миленковић и Протић су у опису „културних прилика“ Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља, 1936. године, записали да оне „нису на оној висини,
на којој би требале да буду према своме богатству“, а као оправдање налазе тешке
политичке и друштвене прилике на подручју, од „нашег ослобођења па до 1935.
године,“ где сва села нису имала основну школу. 829 „Да би културне прилике у
овим крајевима биле на висини, као што изискује и само богатство тих крајева,
потребно је да држава и сам народ настану, да организацијом и подизањем
културних и хуманих установа и друштава подигне ниво васпитања народа ових
крајева на што већу висину.“ 830 Иако данас свако село Браничевског округа има
825
Miomir Korać, Emilija Nikolić, Milica Tapavički-Ilić. “Archaeological park of Viminacium:
Beautifying A Community by Cultural Heritage”, Archaeology and Science 11/2015(2016):116.
826 Ljubica Milosavljević, Baština i kriminal: Seljak kao nadri-arheolog (Beograd: Univerzitet u
Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2010), 80
827 isto.
828 Феликс Каниц, Србија: Земља и становништво од римског доба до краја XIX века, прва књига
(Београд: Српска књижевна задруга, 1989), 181
829 Милутин Миленковић, Живојин Протић, Природне лепоте и богатство Поморавља, Стига,
Браничева, Звижда и Хомоља (Београд: Удружење Пожаревљана, 1936), 46
830 исто.
503