Viminacium

ископавања је постављен музејски чувар, а покретни налази су однети у Музеј. 86
Истражене грађевине је Народни музеј одлучио да остави откривене, да би се оне
могле даље проучавати од стране научника и студената. 87
Милоје Васић је радове извршио на локалитету „Мали чаир“ са остацима
војног логора, локалитету „Велики чаир“ са траговима градског насеља, на
јужним некрополама, као и на левој обали Млаве, на локалитету „Мали град“. На
„Великом чаиру“, Васић је открио терме (на чије је постојање указао и
Валтровић 88 ), али и инсуле и једну улицу са портиком, односно уже градско
језгро. 89 Приликом његових ископавања, у посету је дошла краљица Драга са
свитом и поклонила стотину златника за наставак истраживања, Васић је улицу
назвао Улицом Краљице Драге, а ово је забележено у Новинама Сербским. 90 Део у
„грађанском насељу“ који је истражио је износио око 1.600 m² и назвао га је
„занатлијски крај“. 91 (сл. 12 – сл. 13)
Алфред фон Домашевски (Аlfred von Domaszewski, 1856-1927), професор на
Универзитету у Хајделбергу, је 1886. године обишао Виминацијум након чега је
објавио његове натписе, 92 а након ископавања Васића, различити истраживачи су
били привучени богатством и значајем античког Виминацијума. Крајем XIX и
почетком XX века су виминацијумске натписе објавили Никола Вулић (1872-
1945) и Антон фон Премерштајн (Anton von Premerstein, 1869-1935). 93 Међу
ентузијастима су били и тадашњи „пешадиски бригадни ђенерал“ Милутин В.
Миленковић (1886-1968) и инжењер Живојин Протић, који 1936. године
остављају запис да се град Виминацијум налази на десној обали ушћа Млаве у
Дунав код Старог Костолца. Међутим, без критике нелегалних ископавања која су
у то време сигурно била актуелна, што се и закључује на основу њиховог записа,
додали су и да „видних остатака ван земље нема, али се врши стално ископавање
86 исто, 199.
87 Милоје Васић, „Извештај Српској Краљ. Академији Наука о ископавању у Костоцу у год. 1902,
Годишњак Српске Краљевске Академије XVI (1902)/1903 (1903): 227.
88 Драгана Спасић-Ђурић, Град Виминацијум (Пожаревац: Народни музеј, 2015), 13-14 .
89 Васић 1903б..
90 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009), 12.
91 Милоје Васић, „Извештај Српској Краљ. Академији Наука о ископавању у Костоцу у год. 1902,
Годишњак Српске Краљевске Академије XVI (1902)/1903 (1903): 205, 224.
92 Miomir Korać, Snežana Golubović, Viminacium. Više grobalja, tom 2 (Belgrade: Archaeological
Institute Belgrade, 2009), 9.
93 isto, 9.
82