Viminacium

међусобно, без обзира на врсту руде. Тако би веза између две могуће руте, оне
„металуршке“ и оне „угљарске“ био управо он, с обзиром да је руднике у Бору и
Мајданпеку оторио захваљујући капиталу стеченом у Костолцу, а у њима су у
почетку радили инжењери и рудари из Костолца. На овај начин посматрано,
костолачки рудник има више везе са Бором него са Сењским рудником. Ако ове
руте покушамо даље да развијемо, на начин како је то урађено са „Путевима
Тесле“, онда се костолачки рудник може повезати са београдском
термоелектраном „Снага и светлост“, која је како је напред речено, пројектована
да у потпуности користи костолачки угаљ. Костолац је повезан и са другом
београдском термолектраном, односно старом Дорћолском централом у којој је
данас Музеј науке и технике. Њени димњаци су 1946. године срушени, простор је
адапиран у магацине, радионице и гараже, а машине су пренете у Костолац да би
биле монтиране у термоелектрани „Мали Костолац.“
Оно што је још један веома важан елемент који повезује простор
Виминацијума са рутом „Путеви рударства“ је веза античког Виминацијума и
Краку Лу Јордана, римског металуршког центра и административног центра који
је контролисао производњу злата у периоду од краја III века до краја IV века,а
чији остаци се данас налазе у селу Бродица, поред Кучева, на ушћу Бродичке реке
у реку Пек. 789 Мада је од 1983. године заштићен као културно добро од изузетног
значаја 790 и једини је у Браничевском округу који овај статус има осим
Виминацијума, данас није презентован и скоро да је невидљив. Између I и IV
века, рудници Горње Мезије, са подручја данашње источне Србије, су били један
од главних добављача Царства металима, посебно сребром, оловом, златом,
гвожђем и бакром, а оно што је овај регион сврставало у најзначајније за империју
је било злато из долине Пека. 791 Иако је Пинкум на ушћу Пека у Дунав, био
управни центар ове издвојене рударске области, Виминацијум је као главни град
провинције чији је област била део, имао веома развијено занатство везано за
метале који су стизали из њега, односно металуршко-ливачке и јувелирске занате.
789 Miodrag Tomović, „Kraku Lu Jordan and gold mining and metallurgy in antiquity“. Старинаr
L(2000):176
790
РЗЗСК Смедерево. „Рударско металурсшки комплекс Краку лу-Јордан“,
http://spomenicikulture.org.rs/sr/kulturna-dobra/rudarsko-metalur-ki-kompleks-kraku-lu-jordan
791 Miodrag Tomović, „Kraku Lu Jordan and gold mining and metallurgy in antiquity“. Старинаr
L(2000):155-156.
494