Viminacium

располагао је непокретностима и хартијама од вредности, а циљ фонда је било
школовање сиромашних ученика Гимназије и Трговачке академије у Пожаревцу и
сиромашних студената Универзитета у Београду. Осим Цркве Светог Георгија и
породичне виле „Лепосава“ на Сопотском платоу, Тодићи су изградили и
поповску кућу у подножју Сопотске греде, али и основали фонд за одржавање и
улепшавање њихове задужбине, издржавање свештеника и црквењака и помоћ
сиромашним ђацима Костолца, Дрмна и Кленовника за одлазак у бање и на
екскурзије. 721
Тренутно напуштена вила „Лепосава“ поред Цркве Светог Георгија је под
претходном заштитом, али је напуштена и у стању пропадања. За њу је израђен
пројекат санације, а са намером да се она адаптира у Музеј Браничева, с обзиром
да ју је Црква доделила на коришћење Народном музеју у Пожаревцу. 722 Овде је
важно планирати могућности презентације средњовековног Браничева и старијих
историјских слојева, али и омогућити амбијентално важне везе ово платоа са
простором села и рударске колоније испод њега. Сопотски плато презентацијом
може постати један од највреднијих амбијената предела Виминацијума.
Једна од грађевина задужбине која се може окарактерисати као
традиционална сеоска кућа је стара поповска кућа која чини целину са рударском
колонијом и од које се одваја пут који води до Цркве Светог Георгија. Она
припада целини Сопотске греде и причи о капетану Тодићу, који ју је подигао и о
чему сведочи и узидана ктиторска плоча, али и рударској колонији у чијем
простору се налази. Међутим, грађевина није под заштитом, вероватно зато што је
претрпела измене током историје, а које су нарушиле њен изглед. Она је
завештана цркви, а која је изнајмљује другим лицима за становање, с обзиром да
на Сопотском платоу постоје нове грађевине за смештај свештених лица. Питање
заштите ове грађевине би требало покренути, с обзиром да је она део комплекса
Тодићевих задужбина у Костолцу, коју је изградио као „зграду црквену“, а „која
имовине фонда давати по 100 динара. Поред оснивања овог фонда оставили су и многобројне
легате. О почетку рада овог фонда, као и о испуњавању фондовске сврхе нема сачуваних података
(исто, 341-342). Већ је напред поменута Црква Светих Врача у Летњиковцу код Пожаревца,
изграђена 1926. године, архитектата Александра Дерока и Петра Поповића, а чији су задужбинари
били брачни пар Карамарковић.
721 исто, 338-339.
722 На основу разговора са представницима Градске управе Града Пожаревца.
472