Viminacium

наслеђа, већ најпре у њиховој духовности, значају који имају за једну културу и
самим тим у наставку еволуције и развоја друштва. 175
Антички Кносос на Криту је од 2014. године на прелиминарној листи
светске баштине са другим минојским палатама на Криту. Као самостално добро
био је на прелиминарној листи до 2005. године, али је номинација одбијена већ
два пута, с обзиром на извршене реконструкције на самом локалитету. У самом
документу поднетом Унеску од стране Грчке, а за палату у Кнососу, која је
прошла кроз чувену оспоравану реконструкцију Артура Еванса (Sir Arthur John
Evans) почетком XX века, написано је да се, без обзира на увођење савремених
материјала и недовољно документовање свих измена, реконструисана грађевина
приближила оригиналном облику минојске палате у врхунцу њеног развоја. 176
Неки аутори су за ову реконструкцију написали да је вршена од стране Европљана
„који су реконструисали грађевине, уз жељу за реконструкцијом прошлости која
би се уклапала у њихове романтичне визије“. 177 Међутим, иако су Евансове
реконструкције углавном осуђиване од стране стручњака из области конзервације,
неки ипак заузимају став да је он бринуо о очувању грађевине кроз
реконструкцију, која га је одвела даље у презентацију, а не обрнуто, 178 а ову
реконструкцију приказују као неизбрисив елемент историје Кнососа. 179
175 Wim Denslagen, “Thoughts about originals and imitations: the dual meaning of authenticity”“. Paper
presented at International workshop of the Cluster of Excellence: Asia and Europe in a global context,
June 16, 2008, Heidelberg, Germany, http://www.asia-europe.uni
heidelberg.de/fileadmin/Documents/Events/Wim_Denslagen_-_The_Dual_Meaning_of_Authenticity.pdf.
Да ли је скулптура Буде изгубила аутентичност када јој после оштећења припадници неке локалне
заједнице, где је будизам и даље највећа жива религија, додају изгубљени уд или главу? За
западног човека, који би такву, оштећену скулптуру изложио у музеју као уметничко дело,
вероватно јесте, и било какви додаци је карактеришу као лажну. Међутим, ова скулптура за
будистичку локалну заједницу представља много више од уметничког дела. Она је за њих ствар
духовности, предмет поштовања и овде материјална аутентичност једноставно није важна
(Charoenwongsa, Pisit. „Authenticity: Does It Really Matter Much?“, u Nara Conference on Authenticity:
Proceedings, Nara, Japan, 1-6 November 1994, ur. E. K. Larsen (Paris: UNESCO WHC, 1995), 289).
176 UNESCO Tentative List. “Minoan Palatial Centres (Knossos, Phaistos, Malia, Zakros, Kydonia)“,
https://whc.unesco.org/en/tentativelists/5860/
177 W. B. Dinsmoor, Jr. „The Archaeological Field Stuff: The Architect“, Journal of Field Archaeology,
Vol.4, No.3(1977):309.
178 Nicolas Stanley-Price. „The Reconstruction of Ruins: Principles and Practice“, u Conservation
principles, dilemmas and uncomfortable truths, ur. A.Richmond, A. Bracker (London and New York:
Routledge and Victoria and Albert Museum London, 2009), 36.
179 Rebecca Dickson, „The Evansian Period of Knossos: Inconenient History and the World Heritage
List“, Fabrications. The Journal of the Society of Arhitectural Historians, Australia and New Zealand,
Vol. 26/1(2016):102.
318