Viminacium

обнављања грађевина током живота самог античког града. 123 За грађење самог
Виминакиона око чијег положаја још увек постоје недоумице, сигурно је
коришћен исти материјал, и то вероватно опека потекла са грађевина
Виминацијума. Касније је грађевински материјал, углавном камен грађевина
Виминацијума, вероватно коришћен и за изградњу средњовековног Браничева. 124
На локалитету „Рудине“, односно подграђу Браничева, током истраживања кућа,
пронађени су и остаци огњишта која су била озидана каменом и фрагментима
античке опеке, као и отворени простори који су били поплочани овим
материјалом. 125
Међутим, вероватно да је највећа количина материјала који је потекао уз
грађевина Виминацијума употребљена за изградњу Смедеревске тврђаве, и то
углавном камена, што се и види у структури зидова саме тврђаве. Ако извршимо
најједноставнију прелиминарну анализу количине камена која је могла бити
уграђена у Смедеревску тврђаву и оне која је постојала у оквиру бедема римског
Виминацијума, чак и да камен није коришћен за изградњу Браничева, може се
претпоставити да је скоро сва количина камена из виминацијумских, завршила у
смедеревским бедемима. Ова тврђава је једно од највећих европских
равничарских утврђења. Као резиденција деспота Ђурђа Бранковића, зидана је у
више фаза, у периоду од 1428. године до 1439. године. За зидање је најпре
коришћен грађевински материјал који је потицао из римских грађевина из
околине, а након рушења римских грађевина са локалитета Ауреус Монс и
Винцеја, експлоатисани су Маргум и Виминацијум. 126 Ово је сигурно била
судбина свих напуштених античких насеља и утврђења у околини. И у турској
тврђави у Раму, каснији истраживачи су забележили постојање остатака зидане
пећи из XVI века чије је дно поплочано римским опекама, 127 а које су вероватно
123 Један од примера су грађевине истраживане на локалитету „Велика капија“ 1979. године, где су
зидови били израђени од фрагментоване опеке, тегула, имбрекса и црвенке (видети у: Časlav
Jordović, „Velika kapija-rimska nekropola i naselje“, Arheološki pregled 21(1980): 124-125).
124 Марко Поповић, Вујадин Иванишевић, „Град Браничево у средњем веку“,Старинар XXXIX
(1988): 168.
125 Gordana Milošević-Jevtić, „The Suburb of the Town of Braničevo – a Model of a 12th - Century
Settlement“. U Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology (Byzantine Heritage and Serbian
Art I), ur. Vesna Bikić (Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E.Službeni
glasnik, Institute for Byzantine Studies - Serbian Academy of Sciences and Arts, 2016), 119-121.
126
Снежана Цветковић. „Античка пластика Смедревске тврђаве – преглед досадашњих
истраживања“, Смедеревски зборник 2/2009(2009): 29-31.
127 Гордана Симић, Зоран Симић, „Град Рам“, Саопштења, XVI(1984): 41.
242