ovde - vera znanje mir

nasilnim sredstvima dokopa vlasti. Njegova braća Boris i Gleb su, međutim, rešila da slede Hristov primer i da pre
odu u smrt nego da krenu putem nasilja, i kasnije su kanonizovani kao mučenici za Hrista. Uopšte, u pravoslavlju
se veliki naglasak stavlja na patnji, koja se smatra sastavnim delom hrišćanskog života
(Ware, 1997: 79).
145
To se može ilustrovati i činjenicom da se u mnogim publikacijama gde se objavljuju radovi nekih članova
Sabora, teologa i intelektualaca koji se smatraju pravoslavnim, javljaju oprečni stavovi, npr. napada se
utilitaristička etika koja proizlazi iz (neo)liberalizma, koji negira solidarnost među ljudima, pa "zadnjeg đavo
nosi" i sl. (Milošević, 2004: 108: 109). Tako npr. ugledni i često citirani pravoslavni teolog Justin Popović navodi:
"Tip evropskog čoveka je bankrotirao pred osnovnim problemima života; pravoslavni Bogočovek ih je rešio sve do
jednoga... Za evropskog darvinsko- faustovskog čoveka glavno je u životu - samoodržanje; za Hristovog čoveka
- samopožrtvovanje" (Popović, 1998: 215).
146
Kao dobra ilustracija može se navesti položaj Jevreja u srednjovekovnoj Evropi, do pojave prosvetiteljstva.
Naime, posle Lateranskog koncila (1215) Jevreji su bili prinuđeni da nose posebne oznake, koje su ih razlikovale
od hrišćana, i naravno da vode život kao parije, izolovano od drugih stanovnika. To je u velikoj meri doprinelo
jačanju mnogih predrasuda o Jevrejima, npr. da u Talmudu stoji da Jevreji treba da prinose ljudske žrtve, pre svega
decu koja pripadaju drugim religijama. Iz ove "teorije" lako se prelazilo na praksu: kada je nestao jedan hrišćanski
dečak, razjarena masa izvršila je pogrom nad Jevrejima u Frankfurtu 1614. godine (Hattstein, 1998: 67).
147
"U gradovima onih naroda koje ti Jahve, Bog tvoj, preda u baštinu, ništa ne ostavljaj
na životu, nego ih udari "heremom"- kletim uništenjem... tako da vas ne nauče činiti sve one odvratnosti što ih oni
čine svojim bogovima, te da ne sagriješite protih Jahve, Boga svoga" (Ponovljeni zakon, 20-16,18).
148
"Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa" (Mat. 12–13).
149
"A koji ne vjeruju - pa, propast njima, a uništiće dela njihova" (Sura 47–8).
150
Veliki knez Ivan III, koji se oženio vizantijskom princezom Sofijom, i uveo dvoglavog vizantijskog carskog orla
u rusku zastavu i grb, prisvojio je titulu "Cara cele Rusije" (Benz, 1991: 158).
151
Naravno, oni su mogli biti samo građani drugog reda, s obzirom da je islam smatran superiornijom religijom, na
kraju objavljenom Muhamedu da bi se nadopunili nedostaci prethodnih Božjih objava. Tako su hrišćani plaćali
visoke poreze, nisu smeli da služe vojsku, bilo im je zabranjeno da se ožene muslimankom i misionarska delatnost
a konverzija muslimana u hrišćanstvo smatrana je kriminalnim aktom (Ware, 1997: 88).
152
Vidi odličnu studiju Mirka Đorđevića,(2004), Balkanski bog Mars - Religijski
faktor u ratovima 1991-1999, u: Između autoritarizma i demokratije, Srbija, Crna Gora
i Hrvatska, CEDET, Beograd, str. 123-132
PREOBRAĆENJA U MAĐARSKOJ POSLE PROMENE REŽIMA
Sunday, March 2nd, 2008
Zoltan Rajki, Mađarska
UDK:2-63:322](439)
Originalni naučni rad
Primljen: 09.12.2004.
PREOBRAĆENJA U MAĐARSKOJ POSLE
PROMENE REŽIMA
Rezime
Interesovanje za religiju poraslo je u godinama promene režima u Mađarskoj. Sakupio sam
75 intervjua (iz 12 crkava) vođenih sa osobama koje su se preobratile u tom periodu. U
odnosu na biblijski koncept, kod intervjuisanih preobraćenika porastao je značaj ličnog
odnosa sa Bogom, dok je značaj kajanja umanjen. Konverzija u smislu oslobađanja od greha
ili prihvatanja dogmatskog sistema pre je karakteristična za neke slobodne crkve. Neki ljudi
svoju konverziju vezuju za konkretan događaj, drugi je opisuju kao proces. Postoji veza između
konverzije i vaspitanja. Ljudi koji su i u kući i u crkvi vaspitavani religiozno, nisu napustili
svoju veru. Religioznost njihove okoline ih ne zadovoljava; stoga produbljuju svoju veru