ovde - vera znanje mir

15. Rila 1/20 (48), mns.cit., f. 127v. Oralni homoseksualni odnos je bio gotovo nepoznat kod
srednjovekovnih Slovena; samo jedan od 9 pokajničkih upitnika ga spominje; vidi Almazov, op.
cit., 3:152.
16. E.g., Hil. 628 (Nomokanon, srpski, prva dekada XVII veka) , f. 38v.
17. Almazov, 3:275, 280.
18. ”Poslanie rostovskago arxiepiskopa,” u: RIB (Russkaja istoričeskaja biblioteka) 6:880. Gudzij,
N. K., Hrestomatija po drevnej russkoj literature XI- XVII vekov, Moskva, 1962, str. 493. Sudski
slučaj iz 1687.godine otrkriva primenjivanje kanona protiv brijanja, mada bez posledica za
optuženog po pitanju homoseksualnih tendencija. On se izjasnio kao neupućen u slučaj, i stavio se
na milost sudu. Vidi no. 182 u RIB, 12:864-866.
19. Collinsov komentar da su Rusi bili ”prirodno naklonjeni sodomiji i ”buggery” ukazuje
savremenom čitaocu pre na veću rusku otvorenost, nego na preferiranje homoseksualnosti. Collins
je takođe izrazio svoje iznenađenje da homoseksualnost nije kažnjavana smrtnom kaznom, kao što
je bio slučaj u Engleskoj toga vremena. Olearius je imao slične komentare. Conf. Collins Samuel,
The Present State of Russia, London, 1671, str. 106; Olearius Adam, The Travels of Olearius in
Seventeenth-Century Russia, izd. Samuel Baron, Stanford: Stanford University Press, 1967, str.
142.
20. E. g., Almazov, op. cit., 3:161; Smirnov, Materialy, op. cit., 143; SANU 124 (29), mns. cit., f.
77r-v; NBS I-14, mns. cit., f. 264v. Jedan tekst izjednačava uzajamnu žensku masturbaciju sa
masturbacijom uopšte, i propisuje kaznu u vidu četrdesetodnevnog posta; vidi Almazov, op. cit.,
3:163. Dva teksta, koja određuju pokoru od 12 godina za musku masturbaciju, određuju istu i za
žensku. Rila 1/20(48), mns. cit., f. 185v; SANU 124(29), mns. cit., f. 54r.
21. Dewey Horace and Ann Kleimola, Zakon Sudnyj Ljudem (Court law for the People), Michigan
Slavic Materials, no. 9. Ann Arbor: Universtity of Michigan Press, 1973, str. 42-43. Prevod ovde
nije najprecizniji, usled netačnog značenja na kon’. Rimski pisac Seneka je omaložavao ženu koja
se ponašala kao muškarac u lezbejskom odnosu, opisujući je kao prekršioca prirodnog poretka.
Vidi Veyne, op. cit., str. 33.
22. Kiev 191, mns. cit., f. 162r; Almazov, op. cit., 3:161.
23. Voprosy Ilji, arts. 23 i 24, u: RIB, 6:62.
24. Gudzij, op. cit., str. 417-418. Neki noviji istrazivaci datiraju ”Priču o Frolu Skobeevu” oko
1720. god. Vidi Gitta Hammerberg, ”Eighteen-Century Narrative Variations of ”Frol Skobeev””,
Slavic Review 46 (1987): 529-539. Prica je prepravljena u XVIII veku, ali njen original zasigurno
odražava običaje društva kasnog XVII veka.
25. Almazov, op. cit., 3:169. Lezbejska aktivnost među mlađim devojkama je slično bila tolerisana
u renesansnoj Italiji, kao uvod u brak. Katolička crkva je tretirala žensku homoseksualnost kao
manji prekršaj od muške, dok su za ovo neki raniji zakoni odredjivali smrtnu kaznu. Vidi Judith C.
Brown, Immodest Acts: The Life of a Lesbian Nun in Renaissance Italy, New York 1986, str. 11-
13.
Prevod: Jelena
Preuzeto iz: Levin Eve, Sex and Society in the World of the Orthodox Slavs, 900-1700. Ithaca,
N.Y.: Cornell University Press, 1989, str. 199-205. Fus note su u knjizi od broja 201 do 225.
http://www.gay-serbia.com/prikazi/2002/levin-stari_sloveni/index.jsp
1. sreckop Says:
February 14th, 2008 at 7:28 pm
>>>Srednjovekovno slovensko kanonsko pravo je bio ukorenjeno u učenjima crkvenih
otaca.
Одмах бих скенуо пажњу на недоследност. Наиме, не постоји у црквеном праву
нешто што се назива “словенским канонским правом”, као што се у тексту
имплицира. Књига правила коју су користили у словенским Црквама,