ovde - vera znanje mir

Понављам већ трећи пут да се не бих упуштао у коментарисање јудаизма, јер не би
било у реду, будући да не могу да га сагледам “изнутра”. Што се тиче твог питања,
представници јудаизма би биле “струје” које се држе бар Торе и 613 мицвота, а у тим
текстовима је ван сваке сумње хосмосексуалност осуђена као грех. А што се тиче
оних деноминација који се не држе Торе и 613 мицвота, питање је да ли полажу
право на јудаистички идентитет.
У чему је дакле промашај цитатологије везане за неке не-званичне деноминације,
коју браниш и на којој упорно инсистираш? У томе што се њихово мишљење и
тумачење приписује оним званичним, mainstream токовима, а то је врло груба
подметачина и лажирање, и то је оно што замерам овом чланку. Јер, у самом
уводном пасусу текста који си поставио се каже следеће:
::Kako religije gledaju na LGB pitanja::
“Mi vas molimo da slušate sveštenike, teologe, rabine koji su proučavali ovo pitanje i došli
do drugih odgovora.”
Па се онда ређају :Katolicizam:, :Protestantizam:, :Pravoslavlje: и :Judaizam:, и ту се
ауторитативно цитирају теолози, свештеници и рабин, који би, јел’ те, требало да
говоре у име ових великих светских религија. А таква слика нимало не одговара
истини. Јер, онај који наводно говори у име Римокатоличке Цркве је давно
екскомунициран из ње и рашчињен; у име православних говори неправославни
аутор неке неправославне књиге, и непознати (и изгледа непостојећи) грчки писац
Pitzakis; у име јудаизма говори рабин неке ЛГБ синагоге са Менхетна, који
засигурно није овлашћен од стране јеврејске ВЗ (у ширем контексту) да је заступа и
тумачи њено учење.
Манастири и затвори не могу да се пореде, јер ступање у манастир је израз слободе
онога ко жели да постане монах, те стога манастирско устројство није тоталитарно,
али изгледа да ти ту не видиш неку разлику, па је бесмислено да понављам.
О вл. Пахомију нисам ништа коментарисао, већ сам те упутио на коментар о.
Александра на форуму. Што се тиче његовог “случаја”, нисам довољно упознат, и
мишљења сам да ако је крив - без обзира на то што је владика тј. без обзира на његов
положај - треба да сноси последице. Али ако га је суд ослободио оптужби тј. ако
човек није крив, зашто се и даље потеже то питање? Ако очекујеш да ћу на основу
новинских чланака да га прогласим педофилом, онда да ти објасним, драги Душане,
да не верујем новинским натписима тек тако. Јер исти ти новински натписи оптужују
за антисемитизам вл. Николаја Велимировића и вл. Атанасија Јевтића, чак и целу
СПЦ, пуковником УДБЕ називају митр. Амфилохија, ругају се патр. Павлу, и то је
довољно да, бар што се мене тиче, немају никакво поверење.
И не знам како си са педофилијом повезао вл. Иринеја, то је за мене новост?
Што се места за ЛГБ особе у Цркви тиче, наравно да га има, и наравно да је повезано
са покајањем и променом начина живота, али исто онако као што је то случај и са
хетеросексуалцима. Грех хетеросексуалца, драги мој Душане, није ни мањи ни
прихватљивији од греха хомосексуалца. Да си пажљивије прочитао навод из
интервијуа са митр. Ј. Зизјуласом који сам поставио на форуму (уместо што си га
априори прогласио за хомофобан и осудио), и да си се потрудио да пронађеш
штампано издање часописа ИСКОН са тим чланком, видео би да је Црква - у погледу
хомосексуалних верника - свесна одређених природних граница које није могуће
прећи, и да са разумевањем гледа на све људе, укључујући и хомосексуалце. И као
што Црква толерише мој грех, мој хетеросексуални грех (јер нема човека да живи а
не греши, и сви су згрешили и лишени су славе Божије), и прима ме у своје сабрање
и заједницу, и поред тога што опет и опет изнова грешим, не престајући притом да