ovde - vera znanje mir

Premisa od koje polazite, da je crkva nasla svoje uporiste u siromasnima i ubogima
zahvaljujuci socijalnom sistemu, jeste tacna, ali je postavljene na pogresene osnove. Kada
kazete da su “Rušenjem robovlasničke države oslobođeni robovi, koloni i siromašni seljaci
postajali su kmetovi vezani za zemlju i svog feudalca.Može se reći da su bili politički i
ekonomski obespravljeni.”, ja ne mogu a da ne postavim pitanje: kakva su to robovi imali
prava u Antici, pa su sada obespravljeni? Drugo, feudalni sistem nalziu uistinu svoje
zacetke u latifundijama, ali tek sa osnivanjem franackog carstva mozemo govoriti o nekom
feudalizmu. Dakle, crkva je imala svoje uporiste i pre ovoga, svoju drustve moc, i svoj
ekonomski prosperitet, sto dokazuje npr. Milanski edikt i vladavina Konstantina Velikog,
pa je uzrok vaseg “problema religijske ideologije” ostao bez temelja.
Druga zamerka je ocigledan animozitet prema katolickoj crkvi. Mislim da je nepravedno
reci da je samo katolicka crkva tezila vlasti, ako je poznata cinjenica da u Vizantiji kao
sedistu pravoslavlja nije moglo biti govora o odvojenosti krune i mantije. Ako vizantijski
car nije bio aktivni poglavar pravoslavne crkve, on je barem imao kraj sebe patrijarha kao
glavnog savetnika. Da ne ispadne da ja posedujem animozitet prema pravoslavnoj crkvi,
recicu i da je jedna od zelja protestantskih crkava, decentralizacija u odnosu na papu, kao i
moc da se tumaci sveto pismo autohtono po crkvenim ispostavama. Zar ne mislite da su
sve tri strane onda zelele moc za sebe, pa je krivica podjednaka, a ne samo u zelji
“katoličke crkve {…} u svojim pretenzijama na svetovnu vlast”?
Da zakljucim. Ja se u nacelu slazem sa vasim stavom o stetnosti ideologija, kao i poruci o
potrebi za ujedinjenjem, ali smatram da ste koristili pogresne premise i dedukciju tokom
analize, kao i da ste bili nepravedni prema nekim stranam i ovom sukobu.
Sve najbolje,
Bojan Vranic
2. mbogicevic Says:
December 13th, 2007 at 5:09 pm
Bojane,
Mislim da su tvoji zaključci veoma grubo izvedeni. Ja sam samo kratko ukazao na jedan od
aspekata sa kog se ova krajnje komplikovana i višeslojna tema može sagledavati. Cilj mi
nije bio da do detalja razradjujem svaki istoriski segment. Više sam želeo da se shvati
krajnja ideja. Ali evo dodaću samo par pojašnjenja.
Kada sam u naslovu naveo -socijalno staranje- ono je sa stanovišta socijalno-političke
nauke karakteristično za čitav sredji vek i zahvata liberalni kapitalizam. Razlika u odnosu
na antičko doba je to što je uloga države sada sporadična u rešavanju socijalnih problema.
Po obimu i srestvima koje je država obezbeđivala, pomoć siromašnima je bila na nivo
milostinje. Možda se može reći da je odsustvo konstruktivnih socijalno-političkih mera
bilo uslovljeno kulturnom dekadencijom i drugim problemima koji su pratili rušenje
produkcionih odnosa robovlasničke države. Pre toga, npr. u staroj Jevrejskoj državi, Rimu
ili Grčkoj država sprovodi različite mere pomoći i podrške. Socijalno-političke mere
feudalnog društva nije bila stvar države, kao što je to slučaj u pojedinim državama aničkog
doba. Brigu o socijalno ugroženim vodili su esnafi, gilde, komune i crkva. A ja u ovom
kontekstu i razmatram dalje ponašanje crkvi. Jačanje feudalnog društva uslovila je znatne
promene u hrišćanskom učenju. O ovome ima dosta podataka i neću dalje da dužim.
A što se tiče tvoje druge zamerke. Ja zaista nemam nikakav animozitet prema katoličkoj
crkvi. Podsećam da smo i dalje u sveri socijalnog staranja. U tom kontekstu mi je katolička
crkva dost interesantnija za praćenje. Bez ikakvog animoziteta, mislim da je katolička
crkva u svojim pretenzijama na svetovnu vlas koristila svoju dobro razvijenu socijalnopolitičku
praksu (ta praksa i treba da bude razvijena!). Činimi se da tu ipak postoji jedna
kvalitativna razlika u odnosu na pravoslavnu, bar u odnosu na SPC.