ovde - vera znanje mir

Poslanik, a.s., kaže:
“الختان ُﺳ للرجال، ﻣُﻣ للنساء”
„Obrezivanje je preporučeno za muškarce, a počast za žene“.
Razgovarat ćemo o svakom navedenom hadisu i iznijeti nedostatke njihovog dokazivanja. Zato
odmah kažimo da od navedenih Poslanikovih, a.s., hadisa koji govore o obrezivanju žena, nijedan
nije autentičan (sahih) niti eksplicitno upućuje na predmetni propis. Jer na tome nisu saglasni
kompetentni učenjaci niti eksperti ove problematike:
„ﻻَو ََُُﻳ ُِْﻣ َِﺧ“ٍ
„I niko te neće obavijestiti kao Onaj koji zna“ (El-Fatir: 14);
„ْلَﺄْﺳﺎَﻓ ِِﺑ ًاَِﺧ“
„I upitaj o Njemu onoga koji zna“ (El-Furkan: 59).
Svim učenjacima, muhaddisima, šerijatskim pravnicima i juristima je općepoznato da se slabi
hadisi (daif) ne koriste prilikom kvalifikacije propisa. Oni mogu poslužiti samo prilikom
upozorenja i poticaja (tergib i terhib), iniciranja činjenja dobrih i korisnih djela, dok prilikom
određivanja i kategorizacije nekog propisa koji je vezan za dozvoljeno i zabranjeno (halal i
haram), drugostepenu dužnost (vadžib) i pohvaljeno djelo (mustehab), ne smiju se koristiti. Na
ovome su sigurno svi složni.
Međutim, postoji jedan autentični hadis (sahih), koji ne ukazuje eksplicitno na ono što nas
interesuje.
Rasprava o hadisima kojima se dokazuje
Prioritet nam je prokometarisati sve navedene hadise kojima dokazuju šerijatski pravnici i
preispitati njihovu autentičnost i intenciju.
1. Što se tiče hadisa: „Kada se susretnu dva organa koja se obrezuju, kupanje postaje obavezno,“
on ukazuje da su se žene obrezivale. Dakle, ukazuje na dozvoljenost (dževaz) obrezivanja. Mi ne
raspravljamo o tome, već raspravljamo o obaveznosti i pohvaljenosti (vadžib i mustehab)
obrezivanja žena. Tumačeći sintagmu „kada se sretnu dva organa koja se obrezuju“, neki učenjaci
su spomenuli da se njome akcentira organ koji se kod muškarca obrezuje. A razlog što je taj organ
spomenut u dvojini (الختانان) je „taglib“ (gr. poznato davanje prednosti upotrebi neke riječi na
mjesto druge s njom u vezi, na primjer: (الأبوين) doslovno znači „dva oca“ a želi se kazati, „otac i
majka“ (الأب والأم), ili (العمرين) „dva Omera“ a želi se kazati „Ebu Bekr i Omer“ (أبو بكر وعمر),
itd. Muslim u svom Sahihu odbacuje takvo tumačenje riječima: „Dodir organa koji se obrezuje je
(muški) organ koji se obrezuje“ , ne spominjući ovu riječ u dvojini.
2. Što se tiče hadisa Ummu Atijjeh kojeg prenosi Ebu Davud, u kom se navodi da je jednoj ženi,
koja je obrezivala žene u Medini, Poslanik, a.s., rekao: „Ne iznuruj, jer je to najsrećnije ženi i
najdraže mužu.“ Ebu Davud je, govoreći o Muhammedu bin Hasanu, jednom od prenosilaca,
rekao da je on nepoznat (medžhul), te da je ovaj hadis slab (daif). Hafiz Abdulganij bin Seid je
mišljenja da je Muhammed bin Seid el-Maslub nepoznat (medžhul) u lancu prenosilaca. Njegovo
puno ime je Muhammed bin Seid bin Hasan kojeg je El-Mensur razapeo zbog otpadništva. Rekli
su da je on izmislio četiri hiljade hadisa kako bi muslimane odveo na stranputicu. On je napušten i
propao. Ovaj hadis je prenijet putevima koji su slabi. Iako ga je Albani, zbog njegove
mnogobrojnosti, ocijenio autentičnim moramo naglasiti da se ovo pitanje tiče svake djevojke
muslimanke pa je to uvećalo razloge njegovog prenošenja. Postavlja se pitanje, zašto on nije
prenijet preko nekih drugih prenosilaca nego samo preko ovih slabih? Smisao imperativa u hadisu
(Odsjeci samo navlaku malo, a nemoj sjeci duboko) U slučaju da prihvatimo hadis kao autentičnu
predaju, zapitajmo se na šta nam imperativ u njemu ukazuje? Da li on ukazuje na obaveznost,
pohvaljeno djelo, ili uputu (sugestiju)? Kod mene prevladava mišljenje da imperativ u ovim
slučajevima ukazuje na uputu (iršad), jer nema indikacije za obaveznost, niti pohvaljeno djelo
(mustehab), obzirom da tretira ovosvjetske aspekte života i pribavljanje koristi za ljude. Hadis to
ograničava ističući da obrezivanje znači ozarenost lica kod žene i naklonost muža. On upućuje da
prilikom obrezivanja ne bude mrcvarenja i pretjeranog odsjecanja, jer će tako žena imati veće