ovde - vera znanje mir

1. 2. O prvim učiteljima – TANAITI I AMORAJI
Prvi oblik usmenih predanja potiče od učiitelja mudrosti i tumača «Nauka» (znanja), a njihova
imena će služiti kao nazivi za period u kome su živeli, dok će teoretska građa biti zapamćena po
njihovom imenu (II vek je poznat po predanjima u vreme rabi Akive ben Josifa).
Tanaiti i amoraji su bili skupljači hebrejskih predanja, osnovali su niz škola u kojima se
«učio i komentarisao Nauk» po ustaljenim pravilima. Iz njihovih dugogodišnjih radova koji su
se sastojali u skupljanju usmenih predanja i prenošenju na hartiju skupljane građe nastaće prvi
pisani dokument, nazvan Mišna.
Mišna je služila kao temelj raspravama naučne, verske i filozofske tematike. Sastoji se od
nekoliko delova tj. traktata, a čitajući je (jer je sastavni deo Talmuda) uočava se da su se
najčešće rasprave vodile na temu verskih obreda, zatim porodičnog života, porodičnog i bračnog
prava, građanskog prava, pa se pominju zakoni o zemljoradnji, trgovini, obrednim ritualima klanja
stoke ...
Mišna je podeljena na 6 delova a svaki odeljak ima zaseban sadržaj i tematiku rasprave
koja se na kraju završava propisima i pravilima. Traktat «Našim»(žena) bavi se pitanjima
braka i porodice te se iznose prava sklapanja braka, razvoda braka, neverstva žene, ponovne
ženidbe, zabrana leviratskog braka, prava napuštene žene, udovice, pitanje silovanja... Teme
rasprava obuhvataju svakodnevni život Jevreja, a njihov međusobni odnos bio je do tančina
određen što dokazuju propisi i sankcije koje se nalaze u spisima.
Drugi važan spis koji ulazi u sastav Talmuda dobio je naziv Gemara (od hebr. «G'mara»
- završiti, dovršiti), a ona predstavlja završetak ili dovršetak skupljanja započete usmene građe.
Učitelji Gemare su skupljali građu, raspravljali, tumačili o važnim pitanjima jevrejske
zajednice, ali nisu donosili odluke. Za razliku od učitelja Mišne, tanaita, koji su samostalno
donosili propise i zakone, amoraji nisu imali tu vrstu ovlašćenja, već su se sve odluke donosile u
dogovoru sa zajednicom, međusobnim dopunjavanjem. Pored ova dva spomenuta spisa u sastav
Talmuda ušli su i «Barajta» i «Tosefta» sa sličnom tematikom ali iz drugog vremenskih
razdoblja.
Istorija nastanka Talmuda govori da je ovaj spis kompleksan po svom sadržaju i veoma
opširan jer obuhvata veliko vremensko razdoblje za koje je stvaran. Istovremeno, pored toga što
je interesantan kao književno-civilizacijsko delo, mislim da mu se može pridati značaj i kao
dokumentu od značaja za istraživanje identiteta jednog naroda. Njegova uloga nije bila da samo
ostavi pisani trag o jednom narodu već da postane živi zakon koji će urediti život unutar
jevrejske zajednice, držati ih na okupu, objašnjavati verska pitanja i na taj način omogućiti im
da odneguju vlastiti identitet kroz religijsku i etničku pripadnost (ali ne i teritorijalnu).
Talmud je dokaz postojanja prava i zakona, uobličenih kroz religijsko–običajno-versko
ponašanje Jevreja, naroda koji nije imao mogućnost da očuva državu, ali je i dalje ostao da
postoji kroz oblike verskog organizovanja.
1.3. O SINAGOGI
Sve vrste okupljanja i verskih aktivnosti Jevreja obavljaju se u jednoj zgradi, sinagogi, a
svi zbornici i usmena predanja dugo negovana i prenošena zahvaljujući mudrosti tanaita i
amoraja, dobili su u njoj svoju kuću, nazvanu «dom okupljanja».
«Bet midraš» (kuća učenja) »synagoge» je hebrejski naziv sa sinagogu; ona predstavlja
mesto gde se održavaju gradski skupovi i gde se obavljaju razni poslovi. U jednom peridu (I
vek p. n. e.) sinagoge su služile kao konačište za putnike namernike. Istorijski izvori govore
da prve bogomolje nastaju najpre u zemljama dijaspore, a vremenom se njihova uloga i značaj
šire na čitavo područje koje naseljava jevrejski živalj.
Sinagoge su u početku građene po uzoru na Jerusalimski hram, vremenom su evoluirale kako u