ovde - vera znanje mir

F. Maks Miler (F. Max Miller) je izmislio i narod koji je govorio taj jezik i nazvao ga Arijevcima.
On je docnije precizirao da je reč o čisto lingvističkoj odredbi arijevskog naroda, odbijajući
etnološka tumačenja. Pa ipak, etnološke konstrukcije nisu prestale da se množe dok se gomila ovih
besmislenih hipoteza nije pretvorila u gnusnu stvarnost.
Godine 1840. jedan autor – A. F. Pot (A. F. Pott) – je smatrao da je „indoevropski“ narod došao iz
dolina reka Amu-Darje i Sir-Darje. Već 1868. rodila se hipoteza – Benfi (Benfez) – da je on stigao
sa severnih obala Crnog mora i Kaspijskog jezera. Godine 1871. nastala je nova teorija – Dž. C.
Kanok (J. C. Cunok) – on je došao sa prostora između Severnog mora i Urala, da bi D. S. Brinton
(D. C. Brinton) 1890. godine utvrdio kako taj narod potiče iz severne Afrike, a 1892. godine V.
Gordon Čajld (W. Gordon Child) je opet smatrao da je došao iz srednje Rusije.
Međutim, ove besmislice nastavljaju da se gomilaju i u XX veku. Početkom našeg veka K. F.
Johanson (K. F. Johansson) je izneo novu hipotezu prema kojoj Arijevci potiču sa obala Baltika, a
1921. Koina (Kossina) je opet tvrdio da potiču iz severne Evrope, da bi 1922. godine Peter Giles
(Peter Giles) konačno izneo mišljenje kako su poreklom iz Mađarske.
Pa ipak, najveći uticaj u formiranju mitova o arijevskoj rasi izazvali su jedan Francuz i jedan
Englez: Artur de Gobino (Artur de Gobineau, 1813-1882) i Hjuston Stjuart Čemberlen ((Houston
Stewart Chamberlain, 1855-1927).
Već samo političko uverenje ove dvojice dovoljno jasno govori o karakteru njihove teorije.
Gobino je bio legitimist, otvoreni protivnik demokratije. U svojoj knjizi Essai sur inegalite des
races humanies (Ogled o nejednakosti ljudskih rasa), 1853-1855, Gobino je iskoristio mit o
arijevskoj rasi da bi „naučno“ opravdao nejednakost i time osporio svaki demokratski zahtev. On
je tvrdio da u svakoj naciji postoji rasna razlika između aristrokatije i naroda.
Kao prethodnika Gobinoa možemo naznačiti Bulenvillijea (Boulainnvilliers), teoretičara
francuskog feudalizma, koji je tvrdio da Francuska nije jedna celina. Prema njemu se u Francuskoj
kroz vekove vodi borba između rase Galo-Rimljana, prvih okupatora, i Franaka, germanskih
osvajača. Prvi se nalaze u seljaštvu i „trećem staležu“, drugi u aristrokatiji. Istoričari epohe
restauracije, posebno Ogisten Tjeri (Augustin Thierrz), objašnjavali su na osnovu ovoga i klasne
borbe u Francuskoj. Borba konzervativaca i liberala 1789. godine samo je jedan od oblika ovog
velikog suparništva. Galo-Rimljani su zadojeni duhom slobode i demokratije, Franci, pak, duhom,
autoritatizma. Pa, ipak, ova doktrina nije imala rasističke posledice kao Gobinoova teorija.
Rasistička teorija A. De Gobinoa nastoji da istoriju čovečanstva pretvori u prirodnu nauku i da
pokaže kako čovek ni na kakv način nije u stanju da izmeni sudbonosni tok događaja, već samo da
ga prihvati onakvim kakav jeste, i, što je još važnije, kakav je oduvek bio. Ovo nastojanje da se
istorija „pridruži porodici prirodnih nauka“ imalo je za posedicu to da je u rasizmu sirova priroda
potpuno potisnula istoriju i ustoličila se na njeno mesto. Ova „prirodna“ istorija nije bila ništa
drugo nego hipotetička kreacija bele rase, tog jedinog gospodara kojem je suđeno da vlada svetom.
Istraživači Gobinoova dela, posebno Ernst Kasirer (Ernst Cassirer), pokazali su da je cela ova
doktrina o nejednakosti ljudskih rasa u stvari počivala na naivnim pretpostavkama iskazanim na
stilski sugestivan način. Upravo ta mešavina naivnosti i sugestivnosti dala je jedno vreme ovoj
doktrini – što govori o psihologiji „vremena“ – privlačnu snagu i znatan uticaj. Kao plemić koji se
osećao skučeno u preovlađujućoj buržoaskoj sredini druge polovine prošlog veka u Francuskoj,
Gobino je teorijom o nejednakosti ljudskih rasa, a posebno arijskim mitom, želeo da pokaže kako
je samo aristokratija predodređena da vlada društvom, kao što je bela rasa predodređena da vlada
svetom. Aristokratska „vrlina“ ne izvire iz njene moralne superiornosti, nego iz njenog porekla
koje se nasleđuje i koje je „priroda“ zasvagda odredila. Mitologizacija prirode je prepostavka
mitologizacije rasa i aristokratije, koja će tek u nacizmu slaviti svoje orgije, iako rasizam XIX
veka nije bi uvek povezan sa šovinističkim nacionalizmom. Samom Gobinou kao ubeđenom
aristokrati nacionalizam je bio potpuno stran. Štaviše, on je smatrao da je ideja otadžbine tuđa
germanskom svetu, pa je svoj rodoslov tražio kod Lotara Jarla (Lothar Jarl), čuvenog norveškog
pirata, člana kraljevske loze Indlinga koja je, tobože, poticala od najvišeg boga Odina. Gobino je