ovde - vera znanje mir

Svakoga dana u molitvi «Oče naš» tražimo: I ne uvedi nas u iskušenje.
Iskušenjem nazivamo u krajnjem vidu dva stanja u našem životu. Pre svega mi smo navikli da
iskušenje razumemo kao spoljašnju pojavu, koja nas tera na greh, I često predstavljamo kao
iskušenje ono što pripada nama lično, učešću naše sopstvene volje, uma I srca. «Opet iskušenje »,
– često kažemo bilo to na mestu ili ne. Taj izraz je postao na svoj način masovna uzrečica
pravoslavnih hriščana: svuda su stalno iskušenja.Ipak nije uvek tako. S jedne strane, naravno,
djavo jeste naš kušač.
Kao što znamo on je tri puta kušao Hrista u pustinji, I ta iskušenja se do današnjih dana smatraju
centrom naše duhovne borbe. Ali postoji I naše svojevoljno stremljenje da živimo po sopstvenoj
volji, po svome, a u onima koji nas okružuju da vidimo prepreku za sopstveno spasenje I da kod
njih nalazimo takva svojstva kojima uvek možemo da opravdamo svoju nemoralnost. U tome se
projavljuje duboko otpadništvo od Boga, I tu nema iskušenja ni u čemu. Takvi smo mi sami.
Pominje se takav slučaj iz Paternika. U vreme velikog posta Iguman je obilazio bratiju u kelijama i
kroz prozor je video monaha sa svećom u ruci kako stoji nepomično u molitvenom položaju. Dugo
I nepomično je stajao taj brat. tada je iguman tiho ušao u keliju I video da monah na sveći kuva
jaje. Okrenuvši se i videvši Igumana, brat je rekao: «Oče, oprosti, obuzeo me djavo ». A djavo je
izašao ispod kreveta I rekao: «Ne, to nisam bio ja, on je to sam smislio ».
Ili drugi slučaj iz bliže nam crkvene istorije iz žitija svetog Ambrozija Optinskog. Jednom je išao
u skit I video da na ogradi sedi djavo I mase nogama. Prepodobni ga je pitao: «Šta radiš tu?» A on
će: « A šta da radim kad za mene nema posla u vašem manastiru. Monasi su takvi da ih nije
potrebno iskušavati, I bez mene je sve u redu ».
A iskušenja zaista postoje. Tajko je satana iskušavao Gospoda u pustinji posle Krštenja. On ga
kuša kao čoveka (jer Boga ne sme kušati), I u Njegovo ime celo čovečanstvo. I zato se celo
čovečanstvo do dana današnjegh iskušava na ta tri načina. Prvo iskušenje, kada djavo govori
Hristu, gladnom čoveku koji je postio 40 dana I zatraži: «Kaži kako da se to kamenje pretvori u
hlebove, Ti to možeš » (vidi Мф. 4, 3).
Ali u suštini čovečanstva se pokazalo mogućim da sve beživotno može da postane neophodni
izvor života, kao hleb. Savremeni progres koji nas opslužuje I jeste figurativno govoreći, to
kamenje koje sa za nas pretvara u hlebove. Sve materijalno, besmisleno I nepotrebno, postalo je za
svet izvor stalne potrebe, Svet je postao veliki potrošač. To što se sada gradi, – to nisu bolnice, ne
domovi za stare, ne prihvatilišta za siromašne, već ogromne prodavnice.Bezumno čovečanstvo
beskonačno pokušava da nahrani svoju nezasitu utrobu. Eto to iskušenje je sadašnje koje je postalo
svetski problem.Čovek je postao potrošač, a sve ljudsko je postalo roba.Prava potrošača vode do
nivoa novog morala, odredjenih zakona: «Ja imam pravo da upotrebljavam ono što smatram
potrebnim ». Ljudi upotrebljavaju jedni druge, I sve oko sebe. Ljudska priroda može da
upotrebljava sebi slične, I društvo ne smatra to ni razvratom ni grehom: «Meni treba, imam pravo!
Ko sme da kaže da ja radim nešto pogrešno taj je neprijatelj čovečanstva. Svaki moral, priroda,
zakon Božji, koji odredjuje norme medjuljudskih odnosa, postaje neprijateljski.
Ta iskušenja su kroz sve vekove postavljala pred čovečanstvo u celini I pred svakog ponaosob.
Kako na to odgovoriti, pokazao je Gospod: Neće živeti čovek samo od hleba (Мф. 4, 4). I u
Propovedi na gori On kaže: Tražite prvo Carstvo Božije I pravdu Njegovu, a ostalo će vam se
dodati (6, 33).
U vreme drugog iskušenja djavo je stavio Hrista na ivicu hrama I rekao: Baci se dole, jer je
napisano: Angelima Svojim zapovedam o Tebi I na rukama će Te poneti da ne udariš o kamen
nogom Tvojom (4, 6). Ne iskušavaj Gospoda Boga tvog – odgovara Gospod na to. I ta iskušenja se
takodje javljaju kod svakog od nas «Evo vidi kakav svet leži pred tobom, hajde da se vinemo!
Odbacimo sve teškoće! Evo slobode!Letimo kao ptice.Sloboda je apsolutna ,bezgranična, radimo
sve što hoćemo.Mogu se i u bezdan baciti. Neće se desiti ništa, samo probaj! Već će te Andjeo
sačuvati, ne boj se. Zamisli kakvu ćeš slobodu osetiti kad poletiš.