ovde - vera znanje mir

Verski mešoviti brakovi su unapred
osuđeni na propast
Prema pripadnicima drugih vera treba biti
oprezan čak i kad su nam prijatelji
Vernici različitih vera treba međusobno
da se druže i uče jedni od drugih
Čovek se može osećati sigurno samo ako
Živi u sredini u kojoj većinu čine
pripadnici njegove religije
2 ++ + najveće slaganje, --- najveće neslaganje.
7 4 13 19 13 44
14 11 16 16 14 29
28 21 27 10 4 10
16 10 21 17 11 25
Podaci iz istraživanja na uzorku punoletnih građana Srbije ukazuju na još veće nepoverenje i
bojazan od života u heterogenoj sredini, u ovom slučaju u nacionalno mešovitoj sredini
(Golubović i drugi, 1995). Sa tvrdnjom »Čovek se može osećati sasvim sigurno samo ako živi
u sredini u kojoj većinu čine pripadnici njegove nacije«, potpuno se slaže 57% ispitanika, što je
znatno više u odnosu na mlade iz našeg uzorka. Veća zastupljenost stavova koji govore o
nepoverenju i osećanju nesigurnosti odraslih građana zbog nacionalne heterogenosti (u
poređenju sa stavovima mladih prema životu u verski heterogenoj sredini), možda se može
objasniti time što je istraživanje na uzorku odraslih sprovedeno u jeku ratnih sukoba među
narodima bivše Jugoslavije, kada je život u nacionalno mešovitoj sredini realno predstavljao
opasnost, kao i time što su odrasli, generalno uzev, oprezniji i nepoverljiviji. Prema podacima
iz istog istraživanja, 49% ispitanika prihvata stav da »prema pripadnicima drugih nacija treba
biti oprezan, čak i kad su nam prijatelji«, što takođe govori o visokom stepenu nepoverenja.
Ranija istraživanja na uzorku mladih pokazuju da se sa ovakvim stavom slaže samo 18%
ispitanika (Pantić, 1986), dok kasniji podaci ispitivanja studenata (Kuzmanović I drugi, 1993)
govore o porastu broja onih koji su nepoverljivi (30%). Prema podacima našeg ispitivanja
ovakvo nepoverenje, u ovom slučaju prema pripadnicima drugih vera, ispoljava 25% mladih,
31% je neodlučnih, dok se 43% uopšte ne slaže sa stavom da prema pripadnicima drugih vera
treba biti oprezan čak i kad su nam prijatelji. Opet se može uočiti da su mladi iz našeg uzorka
manje nepoverljivi, nego odrasli građani u ispitivanju pre desetak godina, što se delimično
može pripisati uzrasnim karakteristikama našeg uzorka, a možda još više promeni društvenih
okolnosti u pravcu težnje ka nacionalnoj i verskoj toleranciji, razumevanju i saradnji.
Jedan od stavova u odnosu na koji su se mladi u našem ispitivanju opredeljivali odnosi se
na verski mešovite brakove. Sa tvrdnjom »Verski mešoviti brakovi su unapred osuđeni na
propast« u većoj ili manjoj meri slaže se 24% ispitanika, blago neslaganje izražava gotovo svaki
peti (19%), a potpuno se ne slaže 57% ispitanika. Ranija istraživanja vrednosnih orijentacija
mladih (Pantić, 1981) pokazuju da se sa sličnim stavom o nacionalno mešovitim brakovima
nije složilo 75% ispitanika. Iako nisu sasvim uporedivi (u prethodnom istraživanju je reč o
nacionalnoj, a u našem ispitivanju o verskoj heterogenosti), ovi podaci pokazuju da se stavovi
srednjoškolaca iz našeg uzorka prema verski mešovitom braku ne razlikuju mnogo od stavova
koje su mladi pre dvadeset godina ispoljili prema nacionalno mešovitoj bračnoj zajednici.
Na osnovu reagovanja na svaku od 10 tvrdnji koje su uključene u skalu verske
tolerancije, izračunat je opšti skor verske tolerancije, što je omogućilo da se utvrdi povezanost
između verske (ne)tolerancije i pojedinih karakteristika mladih. Povezanost između rezultata na
skali verske (ne)tolerancije i prihvatanja religioznosti kao vrednosti (r = 0.41) govori da su
religiozni manje tolerantni. Korelacija između verske netolerancije i ličnog odnosa prema religiji
(r = 0.35) znači da su najmanje tolerantni uvereni vernici koji bezrezervno prihvataju sve što
njihova vera uči (AS=38.38) 3 . Znatan stepen netolerancije pokazuju i srednjoškolci koji su
protivnici religije (AS=33.86), dok veću toleranciju ispoljavaju mladi koji nisu sigurni da li
veruju ili ne veruju (AS=28.93) kao i oni koji nisu vernici ali nisu protiv religije (AS=28.53).