ovde - vera znanje mir

Stav pojedinih hrišćanskih religija prema suicidu
Pravoslavna crkva kaže: čoveka je Bog stvorio za zajedništvo u ljubavi. Tih ljubavi je
uistinu mnoštvo, ali najveća je, ipak, ljubav prema samom životu. Otuda i zapovest Božija: ″Ne
ubij″. Pre svega, ne ubij sebe! Pravoslavna crkva ističe da se u Svetom pismu suicid javlja
samo dva puta.
Katolička crkva kaže da se suicid javlja sedam puta u Svetom pismu. Samoubistvo je
istovremeno i ubistvo i samoubistvo. Izvršilac ovog čina svesno se suprostavlja Bogu. Bogu reći
″ne″, Svetom Duhu reći ″ne″ za posledicu ima isključenje iz crkve. Svi koji odbace život, svoje
telo i dušu, neprijatelji su Boga. Bog samoubistvo ne može da oprosti jer to je odbacivanje Božjeg
dara.
Pravoslavna crkva pravi razliku između ubistva i samoubistva. Onaj ko učini ubistvo,
biće osuđen i od zemaljskog sveta, biće kažnjen. Dok ubica izdržava svoju kaznu, ima vremena
i mogućnosti da okaje svoj greh (Dimitrije Kazelić, Politika, 16. april, 2002). Samoubica
nema mogućnosti za pokajanje. Pravoslavna crkva, prema 14. kanonu aleksandrijskog
patrijarha Timoteja, samoubicu lišava opela i crkvenog pogreba. Pravoslavna crkva i za pokušaj
samoubistva izriče epitimiju 153 od 12 godina; ona smatra da je stroga kazna za samoubistvo
potrebna zbog zaštite čoveka, jer Crkva zna da čovek koji izvrši suicid biva lišen Božje
milosti. Sankcionisanjem suicida Crkva spasava svoje vernike od večnog greha. Sankcije te
vrste i danas su punovažne u Pravoslavnoj crkvi. Tradicionalni običaj je da se ne ide na sahranu
samoubice (www.pancovackenovine.co.yu, 21. 01. 2004).
Svaki greh i hula oprostiće se ljudima, a na Duha Svetoga hula neće se oprostiti ljudima
(Mt. 12:31).
Neće mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na onome (Mt. 12:32). Katolička crkva je od početka
svog postojanja imala zabranu suicida.
Suicid je praćen prezirom. Osoba koja je izvršila samoubistvo nije bila sahranjivana uz crkveni
obred. Zabrana verskog obreda osobi koja je izvršila suicid je ukinuta
(www.christiananswers.net/bible).
Reformatska crkva smatra da se lišavanjem obreda ne kažnjava samoubica nego njegova
porodica. Porodici je ovakvim postupkom naneta bol.
Katolička crkva smatra da onaj ko izvrši suicid nije u mogućnosti da okaje svoj greh, a
greh mora da se okaje dok je čovek živ. Ovu mogućnost suicidalna osoba je izgubila.
U razgovoru sa sveštenicom Reformatske crkve u Subotici saznajemo da je Reformatska,
Protestantska crkva liberalnija, daje veću slobodu vernicima u donošenju odluka o svim
pitanjima. Vernici ove veroispovesti imaju veću slobodu u tumačenju Biblije. Protestant je
tvorac svoje vere, on sam mora da se izbori za svoju veru. Vernik sam dolazi do saznanja o
Bogu i sam se bori za svoje spasenje. Istaknuto je da nigde u Bibliji ne postoji tačno zapisano
šta se posle smrti dešava sa osobom koja je izvršila samoubistvo. U Bibliji se nigde ne govori o
tome da li se oprašta ovaj greh, ali piše da život pripada Bogu. Bog daje život i Bog ima pravo
da oduzme čovekov život. Reformatska crkva postoji od 1500. godine. Nikada u ovoj crkvi nije
bilo propisano da se samoubice ne mogu sahraniti uz versku ceremoniju. Samoubica nije nikad
bio kažnjen od crkve, kao što je to slučaj u Katoličkoj i Pravoslavnoj crkvi. Porodica samoubice
uvek je dobijala moralnu podršku od crkve. Sveštenica ističe da je u katoličkoj veri vernicima
tačno propisano kad šta treba da čine i kako treba da se ponašaju. Ovako propisan život, koji je
pun zakona, labilne osobe može da štiti od suicida, jer je Katolička crkva kažnjavala suicidalne
osobe i njihove porodice. Crkva je sankcionisanjem samoubistva sprečavala vernike u izvršenju
ovog čina, naročito one koji su bili uplašeni posledica.
Crkva je bila ta koja je donela zabranu suicida, uz obrazloženje da čovek koji učini
samoubistvo ne može da dobije Božju milost nego će večno da plaća za svoj greh, ali u Bibliji
ne piše koje su posledice suicida i ne piše da samoubica neće dobiti Božju milost. U Bibliji je