ovde - vera znanje mir

ljudi koji se zaista duboko zamisljaju nad duhovnim razvojem, dok ce u nju hrliti mahom
oni kojima je vrhunac poboznosti da stave brojanicu.
p.s. nadam se da nisi sve ovo doziveo kao neko vredjanje, jednostavno sam opisala kako se
ja osecam povodom ukupnog delovanja SPC, sto uopste ne znaci da odricem postojanje
mnogih njenih vernika, ili zaposlenih, koji se uopste ne uklapaju u tu “crnu” sliku. I
procitala sam onaj tvoj komentar o Schuonu, zahvalila sam ti se dole za preporuke ruskih
autora.
Pozdrav!
2. sreckop Says:
January 24th, 2008 at 11:04 pm
Шта рећи Весна, није Црква света због њених верника - већ упркос њима. Врло
добро ми је позната сва та проблематика о којој говориш, свакодневно се, као верник
СПЦ и унутар ње, сукобљавам са клирикализмом, етнофилетизмом,
спиритуализмом, индивидуализмом, сваким другим ‘изам’-ом, политикантством,
ксенофобијом итд - има свега тога, нажалост, међу верницима СПЦ данас. Али то је
отуда што је Црква ипак и заједница људи, а људи у њу уносе и оно својствено
људима - у овом случају, оно неаутентично, пало и огреховљено. Претпостављам да
је то данак који плаћају све ВЗ - где год има људи, има свега што падне на људски
ум; а покриће и оправдање за глупости није тешко пронаћи. Има, нажалост истина је,
много примера злоупотребе хришћанства, много погрешних тумачења, али не знам
колико можемо о некој вери или о некој ВЗ да судимо на основу дела појединаца
који јој припадају. Као што у СПЦ има оних који јој не могу служити на част и
углед, тако има истих таквих и у РКЦ, или у ИВЗ, или међу Јеврејима или било где
другде - коју робују ко зна каквој идеологији и ко зна каквим предрасудама и ко зна
којим интересима, а ту су само зато да би извукли неку корист, за себе или за ту
своју идеологију. Да закључим - генерализација у оцењивању неке ВЗ на основу
понашања појединаца је непримерена. И у контексту целе приче, имаш овде на блогу
званично саопштење СПЦ, упућено баш против оних који се прихватају политичког
ангажмана (ево га овде: http://194.106.174.188/wordpress/?p=89 ), а савили су се у
њено окриље: ставови неког тамо попа-’ајдука не могу да се сматрају ставовима
СПЦ; боље је изводити закључке о СПЦ на основу њених саопштења, саборских
одлука, препорука итд, него на основу приче неког попа.
И не брини се за то да ли си ме увредила (нисам ја тако свилен ), а све и да јеси -
говорила си истину, а Истина ослобађа, не треба да се оглушујемо о њу, чак ни онда
када нас боли. Поздрав и теби.
Православље и људска права
Saturday, January 19th, 2008
…Било би корисно подсетити да чувена Magna Charta није била толико победа признавања
права народа колико успех племића у успостављању права у односу на краљевску власт. Такође,
ставке Декларације о људским и грађанским правима Француске револуције (1789.),
иако се верује да су изразиле универзалне, глобалне истине, у дубини су одражавале интересе
грађанске класе која их је и саставила. Управо због тога право на власништво наглашено
је као неприкосновено право. Исто тако је различитим одредбама Декларације постигнуто
да се средњој класи отворе могућности стицања важних положаја. Но, све то не значи
потцењивање значаја који је тај текст имао за каснија друштвена збивања.
“Корени” из којих се помолило стабло људских права сигурно су старији и сложенији од
текстова у којима се људска права обично помињу. Везују се за религиозна убеђења и
основне одлике великих религија. Нарочито западни свет много тога, без сумње, дугује Је-