ovde - vera znanje mir

Tokom istorije, Sveto Pismo se pokazalo kao Rorschachov test, koje izaziva tumačenja koja
otkrivaju isto onoliko o tumaču koliko i o tekstu samom. Konzervativni čitaoci, s jedne strane,
plašeći se sugestivnosti određenih biblijskih tekstova, potrudili su se da ograniče njihova moguća
značenja; na primer, autor(i) biblijskih knjiga Dnevnika i jevrejski istoričar iz prvog veka n. e.
Josif Flavije brižljivo su preradili pripovest o Davidu da bi uklonili bilo kakvu indiciju o ljubavnoj
vezi velikog kralja Izraela sa sinom njegovog političkog suparnika. Liberalniji čitaoci, s druge
strane, često su pribegavali drastičnim metodama da bi očistili Sveto Pismo od pravovernih
tumačenja i cenzure. Pretpostavlja se da je Christopher Marlowe izneo tvrdnju da ’su svi oni koji
ne vole duvan i momke bili budale’ i da je ’sveti jevanđelista Jovan bio Hristov suložnik i svagda
se priklanjao na njegove grudi, da ga je ovaj koristio kao grešnici iz Sodome,’ i koristeći Sveto
Pismo uputio tako provokativni izazov elizabetanskom pravoverju da je mogao biti, delom i zbog
svog podrivanja, likvidiran. Na isti način Marquis de Sadeova knjiga 120 dana Sodome, zatim
Sodoma, ili kvintesencija razvrata erla od Rochestera, ili Gore Vidalovo delo Live from Golgotha
koriste jasno ocrtane delove u Svetom Pismu za kulturno uzburkivanje, i prisvajaju biblijske
motive da bi okrenuli Sveto Pismo protiv onih koji podržavaju njegovu tobožnju moralnost.
Raymond-Jean Frontain
Boswell, John, Christianity, Socialy Tolerance, and Homosexuality: Gay People in Western
Europe from the Beginning of the Christian Era to the Fourteenth Century, University of Chicago
Press, 1980.
Comstock, Gary David, and Susan E. Henging, izd. Quee(e)rying Religion: A Critical Anthology.
New York: Continuum, 1997.
Frontain, Raymond-Jean, izd. Reclaiming the Sacred: The Bible in Lesbian and Gay Culture.
Binghamton, N.Y.: Harrington Park-Haworth Press, 1997.
Helminiak, Daniel A. What the Bible Really Says About Homosexuality. San Francisco: Alamo
Square Press, 1994.
Horner, Tom. Jonathan Loved David: Homosexuality in Biblical Times. Philadelphia: Westminster
press, 1978.
Jordan, Mark D. The Invention of Sodomy in Christian Theology. Chicago: University of Chicago
Press, 1997.
Donald Mader, The Entimos Pais of Matthew 8:5-13 and Luke 7:1-10, Paidika 1, 1987, str. 27-39.
Iz: Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia, izd. George E. Haggerty, New York & London,
2000, str. 118-120.
1. sreckop Says:
February 14th, 2008 at 7:09 pm
>>>Judeohrišćansko Sveto Pismo ne govori ni o homoseksualcima ni o homoseksualnosti,
ako se uzme da ovi pojmovi podrazumevaju isključivo privlaćnost prema pripadnicima
sopstvenog pola, često izražavano kroz seks. Štaviše, nijedan prevod Svetog Pisma koji
imamo na raspolaganju ne koristi bilo koju od ove dve reči.
Довољно је да се задржимо на уводној тврдњи којом започиње овај чланак, и
уверимо се у безобзирно подметање и искривљивање јеврејских и хришћанских
погледа на Свето Писмо којима прибегавају они који би хтели да му учитају неки
непостојећи смисао. Наиме, у 2000 година дугој хришћанској егзегези, а још дужој
рабинско-јудејској, не постоји овакво тумачење и схватање ових библијских стихова,
већ управо супротно. Молио бих оне који сматрају да боље од самих Јевреја и
хришћана знају шта заправо пише у Писму приложе и неку референцу, посебно неку
старију од 50 година, ако је могуће античку, којом би поткрепили своје ставове. Јер,
у тумачењима хришћанске Цркве (Јована Златоустог, Василија Великог, Григорија
Богослова, Максима Исповедника…) нема никаквог сличног схватања. Што се
старије рабинско-талмудске традиције тиче, обратите пажњу на 157. и блиске
заповести са списка 613 мицвота: http://en.wikipedia.org/wiki/613_mitzvot